DVE PRIJATELJICE

Ne želim da posustanemo. Ne želim da se udaljuješ. Od mene, od sebe, od svega što nas veže u prošlosti, sadašnjosti, i ja se nadam, u budućnosti. Ja neću, ti nećeš, i biće nam lepo i konfuzno kao nekada. Kada su nam snovi bili na dohvat ruke, a budućnost slepa za nevolje, romantično lepa i nekako igrivo šarena. Kao osećanja koja smo gajili jedna do druge. Kao bombe i cveće koje smo gledali kako padaju i kako raste.
*

Nisu nas udaljili kilometri, nisu ni deca, ni dnevne nebuloze koje te usisaju poput zavisti i straha. Mislim, jesu malo, ali sasvim malo. Uvek smo se vraćale na početnu tačku, tamo gde smo bile sigurne i gde smo verovale jedna drugoj. Čak i kada smo pravile gluposti. Čak i kada smo odlazile daleko od očiju. Čak i tada smo čuvale tajne, čvrste kao naše prijateljstvo i naši zagrljaji koji su bili nepogrešiv vodič u šumi nepoznatih ljudi i situacija. Ja sam bila tvoj šumar osećanja, ti si bila moj graničar svetova. Branila si moj razum na tuđim planetama, a ja sam čuvala tebe od šumskih požara.

Udaljuju nas godine i žele da nam objasne kako sve prolazi, pa i naš mali raj, naš mali svet, naša mala oaza koja je pretila da postane pustinja. Ti si nekako preživela i dočekala kišu, ja još uvek slušam zavijanje kojota. Zajedno smo gledale mesec, želela bih da zajedno odgledamo i izlazak sunca. Ne želim da posustanemo. Zóra nas je uvek vezivala i zóra će uvek da otera mrak sa naših horizonata.

Na svim mestima gde kucaju dva srca u istom ritmu, ruke se spajaju, planine paraju nebo, i svuda se čuje smeh prijatelja. Kao sada. Kao ti i ja. Kao dva unutarnja obraza koja ne mogu, još od porodilišta, da se odlepe. Između nas je nekoliko dana, ali bez obzira na to, ja te osećam kao sestru bliznakinju koja je nekada petnaest dana starija a nekada petnaest godina. Vremenom, kako sam dobijala više samopouzdanja, ta se razlika smanjivala. Jednoga dana ću se osetiti dovoljno snažnom da budem rođena na isti dan kao i ti. A dok se ta dva datuma ne poklope, neću da te izgubim. Hoću da popijem svaku kapljicu nade da ćemo zajedno dišući proći još tri decenije života koji bi bez tebe imao manje smisla.

Ne želim da posustanemo, ni odustanemo od naših snova. Srećan ti rođendan.

***

Srećan rođendan i svim prijateljima koji imaju tu sreću da se rode pod istom srećnom zvezdom, ili to žele. Kao nas dve. Neka nam je svima srećno. I više. Neka je srećno i svima oko nas.

Vera i Nada

Tekst: Branko Baćović
Crtež: Danijel Trstenjak