DMD, neko je lovac na priče, nekoga priče love, a ja sam negde između. Maštu ne mogu kupiti. Maštu ne mogu prodati. Ona je dar bogova ili dar ludila. Može da preraste i postane kreativnost, a može da bude prokletstvo i postane breme.
*
DMB, stvarni problem umetnika, obično nije u tome da ga svet ne razume, nego u tome da on ne razume svet. Doduše, nerazumevanje stvara napetost a napetost stvara neophodnu energiju za sve, pa čak i za ideje koje te napadaju posle pada jabuke na glavu, posle izlivene vode iz kade ili posle udara munje u dečiji zmaj. Ideje su nepredvidljivi atentatori ustaljenog mišljenja, tako da ne mogu u isto vreme biti i slepe i vodiči do sreće.
***
Umetnik je već duže vreme bio tužan. Praktično, sa kraćim ili dužim prekidima, već više od pola života. Odlazio je do reke i plakao. Jednoga dana ga je ugledao zemljoradnik i pitao zašto plače.
– Plačem zato što me svet ne razume, zato što moje plodne misli ne mogu da izrastu u sreću u glavama ljudi oko mene.
Zemljoradnik mu nato reče:
– Umesto što plačeš, bolje bi bilo da zameniš semenja. Očigledno je da nisu dobra! Sreća nije izrasla ni u tvojoj glavi, pa kako očekuješ da ce izrasti u glavama ljudi oko tebe?
*
Tekst: Branko Baćović
Crtež: Danijel Trstenjak
Svak je kovač svoje sreće.Zato kujmo braćo, što glavom, što rukama!
Samo da nam kovačeva kobila ne bude bosa
Neće, potrudićemo se da zajedničkim snagama potkujemo kobilu.I svi ćemo biti zadovoljni, pogotovo kobila što neće odati bosa.
E… to je najvažnije… da budemo svi zadovoljni… A to je i najteže u životu…
Mislim da život umetnika nije ni malo lak. Često su neshvaćeni. No, uvek će se naći bar 70% ljudi koji će ih voleti i razumeti.
Od njih se očekuje stalno nešto interesantno, lepo i razumljivo. A to ne stoji uvek u njegovoj glavi. Razumem!
Nisam umetnik, ali mi se često desi da počnem pisanje, zaista to želim, ali ne mogu da se setim reči kojim bih opisala ono što želim. A kako je tek umetnicima? Hm!
Pa nije samo umetnicima… I naučnici, i bilo ko ko radi nešto što nije ustaljeno i svakodnevno… se suočava sa sličnim problemima
Dudo u pravu ste… zivot umetnika zaista nije lak i vrlo cesto nisu shvaceni sto je najgore u glvnom od onih najblizih!!! Zato kada nas neko shvati pa nas jos i povuce inspirativno:letimo! ….. no, kada tresnemo tresnemo praseci da sve boli! I to je car nas bi-polarnih kreatora sa mastom i na nebu i na zemlji smo podjednako!
Nije… pogotovo ako je umetnost sam sebi svrha ili je isključivo namenjena bežanju od stvarnosti… Ukoliko je dopuna “stvarnosti” onda je melem za dušu.
Neke umetnike razumeju tek nakon njihove smrti…
A neke ni tada
Branko, i naučnicima, sigurno, no, ovde si pisao o umetnicima. Lično poznajem par slikara. Ok su,puni inspiracije, no, kod nekih poznatih, stojim ispred slike i pomislim “da li nas to neko zajebava ili je stvarno umetnost”. Činjenica je da se “mi, obični”, borimo da razumemo svako delo, što možda i nije svrha stvaranja.
Pa umetnost je subjektivna i gledaoci subjektivno ocenjuju dela… Na kraju… ako većina primeti kvalitet onda dođe kritičar i sa potvrdom koju daje umetniku i ostale ljude proba da ubedi da je to stvarno visoka umetnost… Kada se to desi… umetniku su mnoga vrata otvorena… Ali na kraju krajeva iza svega stoji talenat, rad i posvećenost.
Lepa prica DMB
Ma nikada umjetnici nece biti shvaceni, bar ne od vecine…
ali najvaznije je da svaki umetnik shvati sebe…poreda kockice u svojoj glavi…
e onda je mnogo lakse
Dada… to je valjda prava umetnost… ostalo je samo put do toga!
Odavno nisam pročitala ovako mudar savet: “Umesto što plačeš, bolje bi bilo da zameniš semenja. Očigledno je da nisu dobra! Sreća nije izrasla ni u tvojoj glavi, pa kako očekuješ da ce izrasti u glavama ljudi oko tebe?”
Hvala… hvala
Mozda poslednji pasus najvise govori iako je tesko, verovatno i nemoguce menjati druge, ali semenje u svojoj glavi mozemo zameniti drugim i … posaditi semenke srece
. To ne garantuje tudje razumevanje, mozda nas i dalje vecina nece razumeti, ali mi sebe – ima sanse, a naci ce se jos po neko :OK: 
.
Ma nije tako teško menjati sebe kada subjektivno možemo da se pogledamo i da priznamo da nešto ne radimo kako treba…
Tada, otvaramo mogućnost, za veoma brzu promenu
Ali… obično je lakše druge optuživati za vlastite neuspehe…
* Nije lako ali ni tako tesko kad shvatimo da nesto ne stima kod nas i da treba da se menjamo. Ali ce ta promena ici prvenstveno zbog nas samih, a ne zbog onog drugog ko nam je skrenuo paznju. Iluzorno je ocekivati i da ce se neko menjati zbog nas i samo zbog nas, ukoliko to nije odlucio da ucini zbog sebe. Ko misli drugacije – gubi dragoceno vreme ocekujuci tudje promene. Samo na svoje moze zaista da utice.
* Licni neuspesi… Nema svrhe stalno kriviti druge za svoje neuspehe, ali je i uvreda/ponizenje/nipodastavanje tamo gde zaista razlozi neuspeha zadiru mnogo dublje od licne krivice, reci da je neko sam krivi sto nesto ne stima. Mozda ne znas za takve situacije, ali ja znam i uopste nisu lazne niti produkat krive slike o realnosti. Naravno i u takvim slucajevima je potrebno prevazilazenje situacije za rad sopstvenog dobra.
* U oba navedena slucajeva ipak se radi prvenstveno o dobrobiti samoga sebe. Kako god okrenemo.
Tako je… bez nas samih… nema ni nas… U glavnom… ako nismo zadovoljni samim sobom… ceo svet nam smeta… A to možemo samo da promenimo… menjajući sebe
Jest da je ovaj clanak seksualno limitiran , ali je dobar …
ovo sa zamenom semenja mi se svidja 
hahaha… zezanje…
Upravo si mi oteo misao
) Zamena semenja? Vrrrrlo interesantno 
)) Samo ja nemam semenje, ima neko da mi pozajmi/donira ? 
Aooooooo.. Semenje i glava… tu nešto ne štima… ne neeee….
Pa zar ti nije dosta setve i žetve?
Nemam ništa protiv Tuge, ona zna da bude velika inspiracija…
Pa nekako nas natera da se zamislimo, povučemo u sebe i pronađemo izlaz…