Iznad
Sve što sam viši,
slepilo mi manje smeta.
I dok duže gledam.
tako više čujem Jedno.
Kako mislim dublje,
sve sporije dalje trčim.
Jer roneći po dnu,
počinjem da letim.
***
Nad
Višji ko sem,
manj me slepilo moti.
Dlje ko gledam,
vse glasneje slišim Eno.
Globlje ko mislim,
počasneje tečem dalje.
In ko plavam po dnu,
poletim v nebo.
***
Above
The higher I get,
the less blindness annoys me.
The longer I watch,
the more I hear the One.
The harder I think,
the slower I run.
Diving at the bottom,
I begin to fly.
***
Darüber
Je höher ich bin,
desto weniger stört mich die Blindheit.
Je länger ich schaue,
desto mehr höre ich das Eine.
Je tiefer ich denke,
desto langsamer laufe ich.
Denn über den Boden tauchend,
beginne ich zu fliegen.
—
Pesma iz knjige Trans-formation, 2002: Branko Baćović
Crtež: Danijel Trstenjak
Da, čovjek kad dotakne dno, pa makar i roneći onda tek počinje, da se diže iz “pepela”.Super pjesma duboka i uzvišena.Dira u srce i dušu.Bravo Brankiću!
Hvala Radoviću… upravo tako…
Istina, Boga mi!
Kad misliš tada si spor, kad ne gledaš onda ti je lakše
Kao i kada slušaš intuiciju
Neverovatno je biće PESNIK