Dizajneri ili bolje rečeno oblikovalci, nisu, i ne mogu da budu Bogovi. Znam da bi mnogi od njih hteli, ali džaba. Oni jednostavno, 100% garantovano, nisu Bogovi. Ali, pošto su božja bića, kao svi mi, mogu da prepoznaju neke božje iskre i da ih pretvore u ovozemaljske oblike. Pročitajte ostatak ovog unosa »
Ljudima treba ideja. I to ne ideja ideja, nego ideja vodilja. Uplašili su nas, ili smo se sami uplašili veoma davno, u ovom ili možda nekom još davnijem životu. Kada smo bili deca, dobili smo poruku da je svet jedno nesigurno mesto u kojem opasnosti vrebaju na svakom koraku, da je rat veoma važan i da se najviše pamte i veličaju oni koji su porobili ili pobili najviše ljudi. Pročitajte ostatak ovog unosa »
Ako nismo Turci, zašto se onda ponašamo kao da jesmo? Ako jesmo Turci, zašto ih ne volimo? Više volimo da se ponašamo tako da dokažemo da nismo Švabe, iako su nam za sve krivi Ameri. Pročitajte ostatak ovog unosa »
Najprecizniji horoskop za 2013. godinu, kao i za sve ostale godine,
ne nalazi se u zvezdama, nego u našem pogledu na zvezde. Pročitajte ostatak ovog unosa »
Ako govorimo o svesnosti… Uh, al sam počeo kao dr. Frojd… al j… Dakle, ako govorimo da smo svesni, onda svesno treba da ukapiramo da smo na neki način zavođeni, da smo možda i sada zavedeni, ali i da sami sebe zavodimo. Ko, kada i gde, nek razmisli sam. Pročitajte ostatak ovog unosa »
Čefur sem, tim se dičim! To ne može biti svak΄! Odnosno, to može biti svak(o) ko drugačije misli, drugačije priča, drugačije se oblači… jednom rečju onaj koji se razlikuje od većine. Čefur sam, još samo da postanem Marina Abramović, pa sam na konju! Ili još bolje, da postanem kao ona, ali zadovoljniji.
Svi smo mi negde “čefuri”, ili “ćefuri”, ili “česi”, ili “šiptari”, “srbi”, “hrvati”, ili “cigani”, “crnci”, “pederi”, “seljačine”, “majmuni”, “kurve”, “švabe”, “južnjaci” ili “jugoslovenski provokatori”…
Ljudi se menjaju. I kada to hoće, a bogami i kada neće. E tako i ja, ti, mi, svi… Transformiramo se. Čak i kada stojimo u mestu se menjamo. Čak i kada spavamo se srce pomera, krv se pretače, pluća se šire… Pročitajte ostatak ovog unosa »
Čudni su putevi ljudskog uma. Rekla je…
Volim kada vodim ljubav sa njim. Volim da oteknem, da nabubrim, napunjena osećanjima. Volim njega, volim ga kada je tvrd oslonac u mom životu. Sve volim. Volim njegove usne, njegova široka pleća, njegove noge. A posebno uživam kada mazim njegovu napetu guzu. Obožavam da je uhvatim golu i znojavu. Čujem ga kako stenje. Tiho, pa sve glasnije: snažnije, snažnije, sna-žni-je… Volim kada mi sisa bradavice. Volim. On to radi tako vešto i tako dobro da mi sve prijateljice zavide. Pročitajte ostatak ovog unosa »
Prolaze godine, prolaze reči. Ne znam da li sam vam ovo već pričao, ali nema veze i ako jesam. Dakle, kao što je već neko rekao – sve se menja i prolazi sem prolaznosti… I koliko god da vičem – stani more gde ćeš! – ona juri, hrli, bezglavo i slepo. To “čudo” je jedina konstanta na ovom svetu na koju možemo da računamo. OK, na nju i poreze. OK, na nju, poreze i zavist. OK, na nju poreze, zavist, mržnju, ogovaranje!!!… i tako dalje i tako bliže… Pročitajte ostatak ovog unosa »
Primetićete da u poslednje vreme, verovatno od drugog svetskog rata naovamo, živimo sve površnije i površnije. Možda je i pre bilo indicija za to, ali danas su svakako očiglednije. Ni ja nisam ništa mnogo svetliji primer, i ja dosta puta jurim kao buva. Skačem sa “problema” na “problem”. Neke jednostavno preskačem, malo zato što ne razumem, malo zato što ne želim da ih razumem, zato što mi je tako lakše, lepše, ili jednostavno zato što ne želim u njima da vidim izazove… Pročitajte ostatak ovog unosa »
