SA KOJE GRANE SE VIDI ŽIVOT?

Sećao se trešanja crvenih kao njene usne. Obično bi izašao na kišu i uz muziku kapljica slušao kako se smeje. To su bile anđeoske trešnje. Njene i njegove. Jednom su vodili ljubav ispod te trešnje. Možda je bila i neka druga, ali je njegovo srce odabralo baš nju.

MUŠKARCI, ŽENE I CUNAMI

DMD*, tatina olovka ima neku čudnu moć, baš kao i mamino znanje. Na prvi pogled izgleda glupo porediti olovku sa znanjem. Ali, to je uvek tako kod prehitrih zaključaka. Ludi zaključci te jure i udaraju u glavu kao vetar kada šamara obraze ili bubuljičavi fudbaleri loptu. Naziv “reaguješ na prvu loptu” su valjda dobili zbog nedoraslih sportista koji su svoje kratke pantalonice prehitro zamenili za dresove popularnih timova. Nogice su im se tresle dok su nasumično šutirali kožne balone bez ikakvog razmišljanja. Propuštali su šanse, publika se nervirala a oni su stajali na sredini igrališta kao usrani golubovi.

NISAM SE PLAŠIO TEKSAŠKOG KROMPIRA

Nisam se plašio kada nas je komšinica Milica gađala jajima. Bežali smo levo desno i nije bilo problema. Nije bilo problema ni kada je to radila krompirima. Nije. Pa ipak smo bili deca bivših partizana. Ili bar većina od nas. Izbegavali smo krompire kao što su naši stari fašističke rafale.

EXIT*

M.R. je sedeo u avionu i gledao ispred sebe. Nije voleo da leti. U stvari, voleo je da leti, ali nije voleo aerodrome. Slab osećaj za orjentaciju ga je uvek dovodio u neprijatne situacije koje su se obično dešavale samo u njegovoj glavi. Kada je zrelo razmislio nikada nije imao nikakvih problema. Znao je da čita, znao je da pita, znao je da misli. Tako da je uvek nalazio pravi ulaz, pravi izlaz i pravi avion. 

FBI NAS PRATI, A SRCE JE TU DA KUCA

Srce je tu da kuca, da boli, da voli, da ne voli, da zajebava, da te nosi, da te krasi, da te tera na još, da stane kada se zaljubiš, da krene kada zavoliš, da luduje kada se zablesaviš, da treperi kada sanjariš, da leprša kada gluvariš, da leluja kada si usplahiran, da lupa kada nekog vidiš, da te nosi, da te budi iz depresije, da te tera u plač, da te opominje da si živ, da uživaš kada te ispuni, da si tužan kada te zaboravi, da poželiš da dobiješ krila, da vidiš sebe iz drugog ugla, da osetiš da si povezan sa svima…

DUŠA U KANTI ZA ĐUBRE

Plašim se smrti. Naravno, zbog toga se plašim i života. Plašim se ljubavi, plašim se mržnje. Svega se plašim. Dojadio sam sâm sebi od tolikih strahova. Ne mogu više da se smejem. Teško gledam ljude oko sebe. Teško razmišljam, a još teže zatvaram oči. Niko ne čuje moje uzdahe. Možda zato što ih nema!? Nestali su iza velikog zida. Nestali su u prodavnici naivnih želja. Zašto je to tako, ako razumem svet? Zašto su propuštene prilike poruke anđela da prihvatim sebe? Ne znam. Da li sam mrtav, ili je samo sve mrtvo oko mojih strahova?

ŽIVOT, DUGAČAK KAO TREN

– Dobar dan lepa gospođo.
Začula je glas i začuđeno počela da gleda oko sebe. Desni kraj usana se nežno, bez njene volje, pomerio naviše, prema oblacima. Osetila je da se nasmejala. Bez obzira što je mislila da je to laž, prijalo joj je. Ugledala je simpatičnog starijeg gospodina. Srce joj je zadrhtalo kao tada kada joj je najlepši dečko u školi, rekao:

DEVOJČICE NE PIŠKE I NE KAKE

Kada sam bio mali, naivno sam mislio da ću duvanjem u mrazno jutro napraviti oblak iz koga će pasti sneg, pa ću posle škole moći na sankanje. Naivno sam verovao da ću kada popijem jednu pilulu postati mali kao mrav i da ću se sakriti u travi. Mislio sam da su devojčice anđeli koje ne piške i ne kake i koje pričaju samo lepe stvari.

BILA JE SVA U BELOM

Bila je mlada. Bila je lepa. Bila je sva u belom. Gledao sam je krišom ispod naočara koji su mi padali na nos dok sam trčao. Nadam se da me vidi, mislio sam u sebi. Nadam se da je videla moj poslednji gol. 

LJUBAV NA VRUĆEM POTKROVLJU

Tri dana i dve noći je prošlo od kako su se upoznali. Tri dana i dve noći nisu spavali, nisu jeli, nisu ništa gledali osim sami sebe u zagrljaju onog drugog. Nisu razumeli zašto im je trebalo ovoliko dugo da se pronađu. Dosadašnji život je najednom postao prazna školjka.