Branko Baćović

BABA RADOSAVA PROTIV GODZILE (+Slo)

In Satira on 7 novembra, 2010 at 11:26

Dragi moji, šaljite ovu priču svojim prijateljima, rođacima i svima koje poznajete i ne poznajete a mislite da bi im informacije u njoj pomogle da pronađu odgovore na svoja pitanja. Šaljite je faxom, poštom, mailom, golubom pismonošom ili stavite u flašu i bacite u more…

 

(gledajte samo da je staklena da ne prljamo planetu kao tamo neke naftne kompanije). Za svaku adresu na koju budete poslali, dobićete po jedan euro. Da, dobro ste čuli – jedan euro. Kako? E, verujte mi da je sve istina, baš onako kako ću vam reći.

Moja baba Radosava, živi zadovoljnim, zdravim seoskim životom, u istočnom delu Zemlje trubača, na granici sa jednom Istočno Balkanskom zemljom. Taj kraj je poznat po svojoj tradiciji baba-vračara i ostalih baba: vidovitih, tajnovitih, crnih magova, belih magova, travarki, baba što bajaju, bacaju čini, skidaju čini, nalaze ljubavi, vraćaju žene i muževe, pomažu nerotkinjama da dobiju decu, leče, proriču… itd, itd.

Mislim, koliko je meni poznato, sve mogu da naprave osim nove duše – znate, za to ipak morate da se pobrinete sami, pa nisu one bogovi, one su samo nečije babe, doduše specijalne, ali ipak samo babe. Neke od tih žena mogu, ako želite, da vam uzmu dušu, ali to je već neka druga priča o kojoj ne želim sada da govorim. Dakle, one mogu skoro sve. Kod njih nema – ne može – ima samo: može samo treba da uradite ovo ili ono, levo ili desno i tako dalje i tako bliže. Sve nešto tajnovito i čudno. Znate one klasične… tri paukove noge, utroba od žabe, oči od sove, muda od crne mačke, džigerica od slepog miša, mrtvi fetus, voda sa izvora ispod starog hrasta i tome i slično. E, to su te druge babe, isto specijaliste ali ne kao moja. Moja je spojila moderne i drevne pristupe. Što će reći, ona je ultra vidovita a ima i ultra bogate prijatelje. Znači sve je jednostavno i provereno.

Kada vi pošaljete priču, ona će to naravno znati i beležiti. Za onoliko adresa na koliko budete poslali, ponavljam, ćete dobiti, ne euro kao što sam pre rekao nego po jedan dolar, iz prostog razloga što će pare, kada mu baba Radosava pošalje informaciju, poslati na vaš račun, glavom i bradom gospodin Bil Gejts (Bill Gates). Zašto? Pa moja baba i on su školski drugovi, zajedno su ovce čuvali, igrali zuce i žmurke, i to još pre nego što mu je baba rekla da će da bude faca među onima koji će buljiti u neke čudne kutije poput televizora. E još iz tih dana je on ostao grdne pare dužan mojoj babi, zbog usluge koja mu je napravila u vezi nekog posla tamo u Zemlji kauboja, pa su se dogovorili, da joj pomogne kada god joj bude trebalo. E meni, kao njenom unuku, sada treba reklama za novu knjigu, tako da sam se ja setio babe a ona starog školskog druga – Mekog (kako su ga od milošta zvali u školi).

U stvari, da sam precizniji, prvo se, pre neki dan, baba setila mene. Naime, zaboravio sam da platim porez. Baba Radosava me je pozvala satelitskim mobitelom i opomenula da ću da imam grdnih problema ako ne poravnam dug državi. Ja sam se udario šakom u čelo i kada me je prošlo crvenilo zbog udarca, otišao na banku da uplatim pare. Vidite, trebalo bi nju da zaposle na poreskoj upravi, pa da kolektivno svima šalje opomene.

Znači, šaljite ovu moju priču, kao i sve ostale koje ću da napišem i nećete imati problema sa parama. E sada, pored tog materijalnog, ako vi slučajno imate, ne-daj-bože i neki drugi problem, koji treba rešiti, tu je moja super baka. Ako imate Mek pišite joj na macbaba@radosava.zez, a ako imate PC računar, onda na pcradosava@baba.zez. Eto… nego i ja sam malo vidovit, što sam verovatno nasledio od Radosave, ljubi ga baba pametnog, tako da predviđam da ćete se pitati kako će to gospodin Meki da zna vaš račun. Pa baba Radosava ima da mu kaže. Ona je vidovita, to nemojte da zaboravite, zna sve o vama, pa gde neće jedan običan račun. Uvek je znala koje sam ocene dobijao u školi, kada sam se prvi put poljubio, kada sam se prvi put napio i slično. Njoj ne trebaju nikakve dlake i kompjuteri, kao onim policajcima u serijama, ona se samo malo zamisli i opaaaa, informacije cure u njenu glavu kao u Nasin kompjuter. Baš mi ih je žao kada vidim kako se oni lepi, obrzovani, šarmantni forenzičari muče i mozgaju dok moja baka sva u crnom sa crnom maramom oko glave u blatnjavim opancima na nogama, dobija odgovore k‘o od šale, ma čudo, kažem vam ja.

I Fišer se čudio, dok je od nje redovno gubio partije šaha, zbog čega je malkice i gubio živce pred kraj života. Pa, moraćete priznati, teško je pobediti nekoga ko zna sve tvoje poteze i pre nego što ih i ti sam znaš. Tako da, verujte mi, ona je totalno cool. I nikada te svoje sposobnosti nije upotrebila da bi dobila nešto po liniji manjeg otpora. Ne! Nije uplaćivala loto, nije pogađala koji će konj ili pas da pobedi na trkama ili nekim drugim takmičenjima i slično, da ne govorim o političarima. To je za nju bilo na pola kao krađa. Kao kada vi vidite da je nekom ispao novčanik, a nećete da mu kažete nego ga zadržite za sebe. Znači nikada mi nije rekla ispitna pitanja i slično. Nikad. A neki put sam je toliko ubeđivao. Ajde baba molim te, pa to nije ništa strašno. Ali nije! Nije htela i tačka. Uvek je govorila da ne sme da izigrava tu svoju sposobnost i da to ne služi tome da se dobije nešto bez imalo truda i povrh toga nije želela da ostanem neznalica. Još je govorila da bi se uobrazio i tome slično, ali joj nisam verovao. Šta imam da se upobrazim kad sam i onako najbolji!? Pa jel da? Zvrrrrr… Samo sekundu, da se javim na telefon. – A, baba ti si. Aha… dobro baba, dobro, da se ne hvalim i da ne budem arogantan… Dobro baba, evo neću, ali sada moram da prekinem pošto imam nekakva posla, pravim reklamu za tebe i mene. Dobro baba, biću dobar… dobro, pozdravi i ti sve u selu. Zdravo, zdravo. Auuu, pa jel vi to vidite. Sve zna i sve čuje. Al, dobro. Baba ko baba, mora da vaspitava svog unuka.

Ona je deo mog paralelnog života, a može da bude i vašeg ako joj budete pisali. Dakle, ako vas muči recimo to da vaše dete previše igra igrice ili da vi previše blogate, da vam dete pije previše gaziranih pića i jede brzu hranu (junkfood), da vi previše pijete pivo, da vaše dete bulji u LCD televizor, da puši kojekakve trave sa belosvetskih livada, ako mislite da vas partner ne voli, da vas vara, da ste bolesni, da vam je pas bolestan ili kanarinac ili švalerka, da zlatna ribica nije dovoljno zlatna… znači bilo šta… ona će sve srediti, ona će pobediti svako zlo, svaku beštiju, svaki urok… ona će pobediti sve i to lako kao rukom odnešeno.

Kao kada ti crkne kompjuter a ti ga restartiraš pa radi, kao kada te vide sa ljubavnicom u gradu a ti kažeš da to nisi bio ti i sve bude po starom, kao kada izgubiš posao u velikoj korporaciji zato što navodno nemaju dovoljno para da te plaćaju jer im pada profit, a ti im poveruješ, kao kada pobediš strah, pa ti se posle sve čini smešno zbog čega si se plašio… dakle pobediće svaku napast, svako virtualno čudovište a i čudovišta iz drugih dimenzija… Dakle, bez brige… ona može da pobedi sve osim vaših iluzija i smeća ispred vašeg rođenog praga – to ćete morate da uradite sami. I zato je kontaktirajte odmah – prvih sto će dobiti ne jedan nego dva odgovora za istu cenu.

Pozdrav.

 

Crtež | Danijel Trstenjak

————————————————————————————————————————————————————————–

BABICA RADOSAVA PROTI GODZILI


Dragi moji, pošljite to zgodbico svojim prijateljem, sorodnikom in vsem, ki jih poznate, pa tudi tistim, ki jih ne poznate, vendar menite, da jim bo njeno sporočilo pomagalo najti odgovore na njihova vprašanja. Pošljite jo po faksu, pošti, elektronski pošti in prek golobov pismonoš, dajte jo v steklenico in vrzite v morje (pazite le, da bo steklenica res iz stekla, da ne bomo onesnaževali planeta kot ena od tistih naftnih podjetij). Za vsak naslov, na katerega jo boste poslali, boste dobili en evro. Ja, dobro ste me slišali – en evro. Kako? Kar verjemite mi, kajti vse, kar vam bom zdajle povedal, je živa resnica.

Moja babica Radosava živi zadovoljno, zdravo kmečko življenje v Deželi trobentačev, na meji z Deželo na vzhodu Balkana. Ta kraj slovi po tem, da v njem živi vse polno vedeževalk in drugih ženic, jasnovidnih in skrivnostnih, črnih in belih čarovnic, zeliščark, ženičk, ki comprajo, kujejo uroke in jih premagujejo, vam najdejo ljubezen, vračajo žene in može, pomagajo jalovim ženskam spočeti otroka, zdravijo, vedežujejo in kaj še vse ne. Kolikor mi je znano, vam lahko naredijo vse razen nove duše – veste, za to se morate vendarle potruditi sami, saj navsezadnje niso bogovi, samo ženičke so, resda posebne, vendar le ženičke.

Nekatere od njih vam lahko, če želite, vzamejo dušo, toda to je že druga zgodba, o kateri  zdaj ne bi govoril. Skratka, zmorejo skorajda vse. Iz njihovih ust ne boste nikoli slišali besed, joj, tega pa ne morem, vedno vam bodo zatrdile, da je možno, vsekakor, Ampak (z veliko začetnico, kot vidite): treba je storiti to ali ono, iti levo ali desno in tako naprej in tako nazaj. Vse na moč skrivnostno in nenavadno. Saj poznate tiste v misterij zavite recepte … tri pajkove noge, žabje drobovje, zrkla sove, testisi črnega mačkona, jetra slepe miši, mrtev zarodek in voda iz izvira pod starim hrastom ter podobne sila čudne sestavine. No, takšne in še kakšne reči počnejo te druge ženičke, in vse po vrsti so res vrhunske strokovnjakinje, vendar ne na takšni ravni kot moja babi. Moja je namreč spojila sodobne in starodavne metode. S tem hočem reči, da je ultra jasnovidna, ima pa tudi ultra bogate prijatelje.

Vse je torej povsem preverjeno in sila preprosto. Ko boste vi nekomu poslali zgodbico, bo ona to kajpada vedela in si zabeležila. Naj ponovim, za vsak naslov, na katerega boste poslali zgodbico, boste dobili … ne en evro, kot sem rekel prej, temveč en dolar. Preprosto zato, ker vam bo denar na vaš osebni račun nakazal sam Bill Gates, in sicer takoj ko mu bo babi Radosava sporočila novico!

Zakaj, vprašate? Zato ker sta z mojo babico stara šolska prijatelja! Skupaj sta ovce pasla, se igrala ristanc in skrivalnice, in to še preden mu je babi napovedala, da bo nekoč glavni frajer med tistimi, ki bodo bolščali v neke čudne škatle, podobne televizorjem. No, stari Bill je iz teh časov moji babici dolžan olala denarja, zaradi usluge, ki mu jo je naredila glede nekega posla tam v Deželi kavbojev. Dogovorila sta se, da ji bo priskočil na pomoč, če jo bo kdaj potrebovala. In zdaj je naneslo, da jaz, njen vnuk, potrebujem dobro oglaševanje za svojo novo knjigo, pa sem se spomnil babice in njenega starega šolskega prijatelja – Softija (tako so ga ljubkovalno klicali v šoli).

Pravzaprav, če sem čisto iskren, se je babica pred nekaj dnevi prva spomnila name. Pozabil sem namreč plačati davke. Babi Radosava me je poklicala po satelitskem mobilnem telefonu in me posvarila, da se mi slabo piše, če ne poravnam dolga državi. Z dlanjo sem se plosknil po čelu in se – takoj ko je rdečica od udarca zbledela – podvizal na banko plačat. Vidite, na davčnem uradu bi jo morali zaposliti, da bi vsem pošiljala opomine!

Skratka, vi lepo razpošljite tole zgodbico, pa tudi naslednje, ki jih bom še spisal, na vse štiri strani sveta, pa ne boste več imeli težav z denarjem. Če pa imate poleg materialnih, bog ne daj, še kakšne druge težave, ki bi jih radi rešili, se tudi glede tega lahko mirne duše obrnete na mojo super babico. Če imate računalnik Mac, ji pišite na macbaba@radosava.zez, tisti s PC računalnikom, pa pišite na pcradosava@baba.zez.

Veste, tudi jaz sem malo jasnovidca, kar sem bržkone nasledil od Radosave (ljubi me babica tako pametnega), zato se mi kar svita, da se boste vprašali, kako bo gospod Softi vedel številko vašega računa. Babi Radosava mu bo povedala! Ona je jasnovidna, nikar ne pozabite, čisto vse ve o vas – kako ne bi vedela nekaj tako osnovnega, kot je številka bančnega računa? Babica je vedno uganila, kakšne ocene sem dobil v šoli, kdaj sem prvič poljubil punco, kdaj sem se prvič napil in vse takšno. Ona že ne potrebuje nekakšnih dlak in silnih računalnikov, kot tisti detektivi v televizijskih nanizankah. Radosava se samo malo zamisli in že se ji podatki stekajo v glavo kakor v Nasin računalnik. Včasih se mi prav zasmilijo tisti lepi, šolani, šarmantni forenziki, ki se na vse pretege mučijo in mozgajo, medtem ko moja babica, od pet do glave omotana v črna oblačila, z ruto na glavi in obuta v blatne opanke, kot za šalo pride do odgovorov. Ma čudo božje, vam pravim.

Tudi Fisher se je čudil, ko je z njo vedno izgubljal partije šaha. Proti koncu življenja mu je to že malo načelo živce. Toda morate priznate, da je težko premagati nekoga, ki vnaprej ve, kakšno potezo boš povlekel, in to še preden to veš sam. Torej kar verjemite mi, da je babi strašno kul.

Poleg tega svojih sposobnosti ni nikoli izrabljala za to, da bi ji karkoli brez muke in znoja kar padlo v naročje. Nikakor! Ni igrala loto, ni stavila na konjskih in pasjih dirkah ter podobnih tekmovanjih, da o politikih niti ne govorim. To je bilo zanjo čisto navadna kraja. Kot kadar vidite, da je nekomu padla denarnica iz žepa, vendar mu ne poveste, pač pa jo gladko spravite v svojega. Se pravi, da mi ni nikoli vnaprej povedala izpitnih vprašanj. Kje pa! Pa sem jo včasih tako milo prosil. Daj, babi, prosim te, saj to ni nič takšnega. A ni niti črhnila! Ni hotela, in pika.

Vedno je poudarjala, da ne sme izkoriščati svojih sposobnosti in da ne služijo temu, da bi se karkoli dobilo brez truda, poleg tega pa ni želela, da bi ostal nevednež. Govorila je tudi, da bi se prevzel, vendar ji nisem verjel. Kako bi se lahko prevzel, ko pa sem tako ali tako najboljši? Je res ali ni? Ciiiiin … Oprostite mi za minutko, telefon mi zvoni.

– O, babi, ti si. Dobro, babi, dobro, vem, da se ne smem bahati in biti prevzeten … Prav, babi, ne bom, ampak zdaj se moram posloviti, ker sem sredi dela, namreč oglašujem tebe in sebe. Prav, babi, priden bom … dobro, pozdravi tudi ti vse na vasi. Se slišiva, se slišiva.

Jooooj, ali vidite? Vse ve in sliši. Ampak dobro, babica kot babica, mora malo podrezati v vnuka.

Radosava je del mojega paralelnega življenja, in tudi del vašega lahko postane, če ji boste pisali. Torej, če vas na primer muči, da vaš otrok ves božji dan igra računalniške igrice in da vi sami preveč blogate na spletu, da vaše dete pije preveč gaziranih pijač in se baše s hitro hrano, da spijete preveč piva, da vam otrok bolšči v LCD televizor, kadi bogsigavedi kakšne trave iz raznih držav širom po svetu, ali če mislite, da vas partner ne ljubi in vas vara, da ste bolni, da je morda bolan vaš pes, kanarček ali Lola (dečva, s katero tu in tam skočite čez plot), da vaša zlata ribica ni dovolj zlata … karkoli, se pravi … bo moja babi to uredila. Premagala bo sleherno zlo, vsako zver, vsak urok … vse bo premagala in to s takšno lahkoto, da se vam bo milo storilo.

Srečni boste, kot kadar vam crkne računalnik, vendar nato ob ponovnem zagonu spet oživi, kot kadar vas v mestu vidijo z ljubico, vi pa sveto prisegate, da to niste bili vi in je doma spet mir v hiši, kot kadar izgubite službo v velikem podjetju, ker bojda nimajo dovolj denarja za plače, saj jim dobiček upada, in jim verjamete, kot kadar premagate strah in se vam odtlej zdi prav smešno, česa vse ste se prej bali.

Skratka, premagala bo vse nadloge, vse virtualne pošasti, pa tudi pošasti iz drugih dimenzij. Brez skrbi torej, babi lahko premaga vse, razen vaših iluzij, pa tudi smeti pred vašim pragom ne more pomesti – to boste morali storiti sami.

Zato ji nemudoma pišite – če boste med prvimi stotimi, boste dobili ne enega, temveč kar dva odgovora za isto ceno!

Lep pozdrav!

 

Prevod | Alenka Perger

Risba | Danijel Trstenjak

  1. svidja mi se ova prica Baki, kako si dobio inspiraciju za ovo?
    Odgovara ti taj stil, taj humoristicki i leprsaviji ton…

    • Haha. E hvala. Ma dobijao sam ja celoga zivota signale da treba time da se bavim. Na svako radionici sam dosao do toga da je to moja prednost. Znas ono kada se rade SWOT analize itd itd. Medjutim sam se uvek bojao dugackih formi zato sto ne znam dobro gramatiku a i izgubim se. Kratke forme je dosta lakse kontrolisati. E… ima sam ja dosta takvih ideja ali ih nisam zapisao, i ako ih ne zapisem ja ih zaboravim. E sada je ovo moja tiha borba protiv zaborava!

  2. Ček da pljunem tri puta preko levog ramena, bacim so preko glave i prospem vodu na drvljenik, pa odma’ prosleđujem dalje 🙂

  3. Haha… toooooooooooooooooooooooooo 🙂
    Nećeš požaliti – garant deluje!

  4. Nadam se da nije ništa loše što se sve vreme smejem dok čitam, mislim nema loše karme i to… 😉 Reci babi da sam ja dobra osoba…

  5. Haha… nije dok te ne zaboli stomak od smea 😉

    Oću, nema da brineš 🙂

  6. Hej, vidoviti Branko, ‘vatam ja vezu preko tebe, to mi je sigurnije, kucam ispod stola, za ne daj bože, daj rekni mi što-ne kak’a će mi biti ova godina? Kakana ili će biti i nekih lepih stvari a i interesuje me da li će mi se novčanik napuniti? 😉

    • Pa pripupiaću babu… ali sigurno će se nešto desiti… Biće najmanje 365 dana… i svaki dan će donositi nešto novo… A i novčanik vrlo lako može biti pun raznih lepih stvari… karte za koncert, slike sa mora… 😉

  7. Mislim da znam šta te je inspirisalo za ovaj tekst, dobila sam nedavno taj mejl sa obećanjima o Bilu Gejtsu 🙂
    Ako imaš rekvizite (žabe su u deficitu ovih dana) mogao bi čudo da napraviš sa tom magočnom knjigom – vidi se da si povukao na babu 🙂

  8. Haha… tako nekako 😉 😉 😉

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: