Branko Baćović

KISELI KUPUS

In Satira on 7 novembar, 2010 at 11:15

Nedelje su vrlo bitni dani za moju devojku i mene. Tada kiselimo kupus. Ma šalim se. Tada seksamo. To je za nas toliko sveti dan da bi mogli da ga stavimo na kalendar. Mogli bi da napravimo naš kalendar, u kome se stvari ne bi dešavale pre i posle Hrista, nego pre i posle kupusa, pardon seksa…

*
Doduše ako bi nju pitali ona bi svaki dan kiselila kupus odnosno sve dane na kalendaru ofarbala u crveno, što će reći da bi svaki dan bio nedelja. Ali kako bi onda prepoznali ostale dane. Petak – bioskop, subota – pijac, nedelja – kupus. Pa ne mogu po cele dane da jedem kupus i da ga kiselim. Pa lepo je i Bog rekao da nedeljom ne treba raditi. Zato i mi ništa ne radimo… tako da nam ostaje samo seks.

Složićete se, seks nije kišeljenje kupusa, nego uživanje, igra.
– Ma da, dodaje ona – dok pišem ove redove
– ti to doživljavaš kao da odradimo to pa da pređemo na neki drugi posao…

Ona, kao da ne razume nas muškarce. Mi smo ciljno orjentisani, predani biznisu, dostizanju ciljeva, pobeda, izvršavanju radnih zadataka, prebacivanju normi. Ona misli da je to tek tako. Da to možeš neplanski i stihijski da radiš. Pa stanite malo. Ni jedan pošten posao (mada ovde nije reč o kišeljenju kupusa odnosno poslu) nije napravljen bez ideje i plana. Pa gde bi čovečanstvo doguralo bez cilja i reda, bez plana i programa. Zamislite kako bi bilo da je Marks bio žensko pa da je Markseta rekla – manje rada više zadovoljstva. Niko joj ne bi verovao a i pomislio bi na nešto drugo… a usput, ona to i onako stalno priča. Ali kada mi to kažemo. Mi, time mislim na nas veleopevane muškarce, to ima veću težu. Pa mi smo potpuno predani našem poslu, koji to čak i nije.

– Naravno da nije – upada mi kao dete u reč.
– Dobro, dobro… ali ti si kao dete – sam joj rekao. Raduješ se seksu, kao dete cirkusu.
– Pa naravno – odgovori ona. Ne samo zato što cirus nije svaki dan u mom gradu, već i zbog raznolikosti atrakcija koje mi nudi. Skakače koji skaču odozgo, odozdo, iz visina. Životinje koje jure u krug. Ljude koji se saviju, uvijaju uz muziku, uz smeh, snažno, akrobatski. To mi nudi – reče i okrenu se.

– I to bi ti svaki dan? – gledao sam je u leđa i nastavio. Ha! Pa zar ti ne kapiraš da svaki dobar akrobata treba da vežba pre nego dođe pred publiku. Treba da se koncentriše. Treba mu mir i podrška da bi bio u stanju da se suoči sa izazovima zahtevnog posla, odnosno akrobacije. Treba mu ljubav, pažnja i razumevanje, tako da bi lakše mogao da se usredotoči na predstojeće zadatke koje život postavlja ispred njega. Da bi mogao da izbegne potencijalne nesreće i probleme. Zato mu treba energija koju on mukotrpno sakuplja preko sedmice, taloži i skladišti. A ti bi da jâ tu energiju razbacujem. Pa stani malo… i ne samo ti. Ljudi, stanite malo. Pa gde bi čovečanstvo doguralo ako mî ne bi čuvali našu energiju i ugrađivali u zidove kuća koje nas štite od vremenskih nepogoda!? Gde bi nas bilo kada ne bi ulagali energiju u proizvodnju hrane od koje živimo. Gde bi nas bilo? Pa ni Zemlja se ne bi vrtela oko svoje ose, jer ne bi bilo nikoga da to objasni. Da ne govorim o tome da bi bila ravna i na leđima četiri kornjače. Gde bi bili? Pitam ja vas. Nigde. Pošto bi nam nedostajalo energije za sve veličanstvene stvari koje smo otkrili i koje ćemo tek da otkrijemo.

I zato žene… Ustao sam i počeo da krilim rukama. Budite strpljive sa nama i otkrićemo vrhove svih planina gde ćemo moći da gledamo na svet koji nas okružuje. Budite strpljive i naučićemo vas kako se gleda oko nas. Mi ćemo morati da se potrudimo i da strpljivo učimo od vas, kako se gleda svet unutra nas. Kada to naučimo jedni od drugih moći ćemo, tako potpuni, da zajedno obletimo celu vaseljenu.

Moja devojka me je pogledala, ustala i otišla po aspirin.

Crtež | Danijel Trstenjak

Advertisements
  1. Nikako da dođeš do mojih komentara. Nešto ovdje treba popraviti. Bolje bi bilo da se malo ispuste neke riječi.

  2. Zaista rijetko citam blogove, ali ovaj me odusevio. Jedan tekst, pa jos jedan, pa jos jedan. I sve dok ne naidjoh na ovaj. Nista gluplje nisam procitala. Jadna tvoja djevojka

    • Hvala na komentaru. Ako niste primetili, ovde je reč o satiri. Satira je oblik koji je prenaglašen i u kojoj su stvari dovedeni do krajnosti. U ovoj konkretnoj priči probam da na samoironičan način osvetlim stereotipan odnos između muškarca i žene i razdrmam sebe pa i druge. Imamo različite poglede na svet i različite načine rešavanja problema. Sve to donosi prekopotrebnu raznolikost o kojoj je vredno govoriti dok poslednja frustracija i strah ne izblede. To se verovatno neće tako skoro dogoditi i zato je potrebno da se osvrnemo sebi i svom unutarnjem rastu u koji spada i samospoznaja, samokorekcija kroz sagledavanja svojih pozitivnih i negativnih aspekata. Pozitivni nam pomažu da one negativne transfomišemo u nešto lepo, nešto iz čega ćemo dobijati snagu da ostanemo na nogama i sledimo svoj put i pomažemo na tom putu i drugima.

  3. hehee
    pa ja bih rekla ako i nedeljom muski izostave te akrobacije
    da bi mogli biti jos napredniji jel 😉
    jos vise hrane, zemlja bi se jos brze vrtjela oko svoje ose itd ..
    na, sta kazes, jel mi dobra ideja?

    🙂

  4. Haha… možda bi se toliko zavrteli da bi odleteli u svemir…
    Nije tako loše, ko zna koga bi sve tamo upoznali 😉

  5. E crni Branko 😆
    Sjajan tekst kao i uvek!

  6. Branko, nešto se ne sećam da je moj bivši muž čekao samo nedelju za maženje, paženje i sex. Što se njega ticalo, moglo je da bude sexa svaki dan, samo što sam ja bila uvek „pod aspirinima“, umorna, deca, kuća, posao, znaš već, odnosno, ne znaš, ali, uvidećeš i sam, kada te to sve snadje.
    No, današnje vreme, na žalost, sve je gore po ljubav, sex, maženje, jer se nema vremena. Radni dan ti ubije želju. Jadno je to, ako se za sex odredi dan. To mu dodje kao ono: usisavam ponedeljkom i sredom, kartam se četvrtkom i utorkom, subotom su slobodne aktivnosti, svako na svoju stranu, znači, ostaje nam nedelja za sex. Nije to dobro, nije… 😉

  7. Kiseli, rendaj, jedi, sve radnje isprobaj(te), posebno te prenaglašene 😆
    Meni se tekst sviđa i to opet način na koji si ga završio.

    Srećan Božić, Brankoni!

  8. A imaš baterije da pišeš … 😛

  9. Kako mi je ovo promaklo, nije mi jasno! 🙂 Svet u ogledalu, a mi: neko žmuri, neko gleda :-). Sjajno! 🙂

    Hmmmmm, kako bi ovo dobro bilo u uadio-formi :-).

  10. […] u stereotipne ljude. Često me “nateraš” da se okrenem, baš onome kako i sam kažeš “svom unutarnjem rastu u koji spada i samospoznaja, samokorekcija kroz sagledavanja svojih poz…. Misliš li da većina ličnih blogova nastaju baš iz tog razloga? Da li i nesvesno pišemo,  o […]

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: