Branko Baćović

ZAŠTO PIŠEM PESME? (+Slo)

In Satira on 7 novembar, 2010 at 11:22

E to se i ja ponekad pitam.
Ljudi umiru od dosade,
pa ipak se pesme čitaju manje nego umrlice.
Možda zato što su previše subjektivne,
jer objektivno gledano
ljudi više vole da slušaju o sebi nego o drugima…

*
Tako pesnik ostane sam.
Kao bik ili vo na livadi.
Lep je ali ga svi gledaju sa ogromne udaljenosti,
posebno kada nema ograde.
Kada su širom otvorena vrata sobe u kojoj se recituje,
ne sme niko da uđe.
Jel šta ako ih vo Ili bik vidi.
I krene da ih juri,
a oni ne razumeju šta to on hoće da im kaže.
Znaju oni da su neke reči oštre kao vrh rogova.
Ako ih probodeš kroz srce ili, ne daj Bože,
stomak pun zabljuzgane hrane – boli.
E čak i taj material za povraćanje više vredi od reči.
Od njih, od reči se ne živi.
Osim političara koji pričaju
još nerazumljivije i nejasnije
iIi govore o nekom njihovom svetu
koga samo oni razumeju – Ili bar tako misle
i koji ne odgovaraju ni na jedno tvoje pitanje.
E oni su veoma dobro plaćeni pesnici.
Njima je nekako uspelo.
Uživaju i pevaju svoje pesme.
Pa čak ni to ne rade.
Dosta puta im neko napiše.
Pošto oni nemaju vremena od silnog razmišljanja.
Zato i idu na turneje sa mlaznjacima
da bi pre došli do nas
i otkrili istinu boljeg života!
Kako možeš da kupiš više hrane,
automobila, krema, odeće itd.

E te njihove pesme naročito volimo.
Naučno fantastične.
Ako nas slušate – kažu oni –
Moći ćete da jedete 25 sati na dan.
Moći ćete da se vozite sa 15 automobila odjedanput.
Posadićemo palme na vrhove planina,
A med će teći potocima.
i da ne zaboravim i mleko ima da teče.
A i krv ima da propišamo ako ih ne budemo slušali.
I niko neće biti otpušten pa makar i ne radio.
Pa naravno – pogledajte njih kako dobro žive.
Ne rade i niko ih ne odpušta
iz onih belih velikih zgrada.
Nisu čak ni vezani, osim kravatama.
Mogu da izađu kad god požele.
Ali neće!!!
Tamo im je lepo, kada misle na nas i za nas.
A mi ne volimo da mislimo.

Zato valjda i pišem pesme.

Ili kao oni što rade u oglašavanju.
Oni su drugorazredni pesnici ali ipak dobri.
– Kupi 5 dobićeš 6.
Iako ne znam šta da radim ni sa onih 5 pari cipela
prihvatam ovu ponudu zato što su šeste za džabe.
Pa vidite koliko su dobri!
Pa možda bi i ja trebao.
Recimo: Ako saslušate mojih 15 pesama –
izrecitovaću vam još 5 za džabe!
Ili – kupite 5 knjiga sada a 5 kroz godinu dana.
Stvarno su dobri ti pesnici,
Iako se njima manje veruje – oni pričaju non stop!
Pre dnevnika, posle dnevnika, za vreme dnevnika
Pre, posle i za vreme filma, pre i posle političara…
Non stop!
– Ako odmah naručite moju prvu knjigu,
dobićete i drugu za neverovatnu cenu –
knjiga je ujedno i lepeza i stari papir.
Dobra je i da je staviš pod sto ili stolicu
ako se klate,
a i lepo gori u kaminu – romantično,
kao što to i biva u pesmama.
I ne zaboravite – to je samo za vas – jer se cenite.
Jedina intimna stvar koju vaša deca neće ni da pipnu.
Pa koga pored plej stejšena, kompjutera,
skejtbordova, surfanja, pljuvanja u dalj,
alkohola, marihuane, mobitela…
Pored svega toga – koga zanima knjiga???
Pa ni mene ne zanima.

Pa zato valjda i pišem pesme.

Ali verovali ili ne.
Najplaćeniji su trećerazredni pesnici.
Takozvani haiku majstori kratkog stila.
AAAAAA.
MMMMMMM.
BBBBB.
HMMMM.
OVAAAAAJ.

Ili filozofskog stila.
– Pobedili smo.
Zato što nismo izgubili.
I to mnogo slabiji.
Samo zato što smo dali više golova za vreme utakmice.
Pa da pogodili ste. Sportisti. Fudbaleri.
Ali ni ja nisam baš dobar govornik.

Zato valjda i pišem pesme.

2009 | Nagrađen rad na konkursu „Banatsko pero“, Srbija

Crtež | Danijel Trstenjak

—————————————————————————————————————————————–

ZAKAJ PIŠEM PESMI?

To se tudi sam včasih povprašam.

Ljudje umirajo zavoljo dolgčasa,
pa vseeno pesmi berejo redkeje kot osmrtnice.
Morda zato ker so preveč subjektivne.
Kajti objektivno ljudje raje poslušajo o sebi
kakor o drugih.
Tako pesnik ostane sam.
Kakor bik ali vol na travniku.
Lep je, a ga vsi gledajo z ogromne razdalje,
posebno ko ni ograje.

Ko so na stežaj odprta vrata sobe,
kjer se berejo pesmi,
si nihče ne upa vstopiti.
Kaj če jih vol ali bik zagleda?
In se zapodi za njimi, oni pa ne razumejo
kaj bi jim rad povedal.
Vedo da so nekatere besede špičaste kot vrh rogovja.
Če z njimi prebodeš srce ali, Bog ne daj,
želodec poln zdrizaste hrane – boli.
O, celo ta vsebina za bruhanje
je dragocenejša od besed.
Od njih, od besed se ne živi.
Razen politikov, ki govorijo še bolj nejasno
in še bolj nerazumljivo.
AIi pa govorijo o nekem svojem svetu,
ki ga le oni razumejo – ali vsaj tako mislijo.
In ki ne odgovorijo na nobeno tvojih vprašanj.
O, oni so zelo dobro plačani pesniki.
Njim je nekako uspelo.
Uživajo in pojejo svoje pesmi.
In celo tega ne počno.
Pogosto jim nekdo to napiše.
Kajti oni nimajo časa zaradi silnega razmišljanja.
Zato na turneje hitijo z reaktivci,
da bi prej prišli do nas in nam razodeli
resnico o boljšem življenju.
Kako lahko kupimo več hrane, avtomobilov,
krem, oblek itd.

O, te njihove pesmi posebej ljubimo.
Znanstveno fantastične.
„Če nas ubogate,“ rečejo: „boste lahko jedli petindvajset ur na dan.
Naenkrat se boste lahko peljali s petnajst avtomobili.
Zasadili bomo palme po gorskih vršacih,
v potokih pa bo tekel med.“
In naj ne pozabim: „Tudi mleko bo teklo.“
A tudi kri bomo scali, če jih ne bomo ubogali.
„In nihče ne bo dobil odpovedi, četudi ne bo delal.“
In seveda: njih pogledajte kako dobro živijo.
Ne delajo in nihče jim iz tistih velikih belih zgradb ne daje odpovedi.
Celo zvezani niso, razen s kravatami.
Lahko gredo ven kadarkoli si zaželijo.
Vendar nočejo!!!
Lepo jim je tam, ko mislijo na nas in namesto nas.
Mi pa ne maramo misliti.

Menda zato tudi pišem pesmi.

Ali kakor tisti, ki delajo v oglaševanju.
So drugorazredni pesniki, a vseeno dobri:
„Kupiš pet dobiš šest.“
Čeprav ne vem, kaj naj počnem niti s tistimi petimi pari čevljev,
sprejmem ponudbo, saj so šesti zastonj.
„Poglejte kako so udobni!“
Morda bi tako tudi jaz moral.
Recimo: „Če poslušate mojih petnajst pesmi –
vam jih še pet preberem zastonj!“
Ali: „Pet knjig kupite zdaj in pet čez eno leto.“
Res so dobri ti pesniki.
Čeprav jim manj verjamemo, nenehno govorijo!
Pred dnevnikom, po dnevniku, med dnevnikom.
Pred, po in med filmom,
pred in za politiki…
Nenehno!
„Če takoj naročite mojo prvo knjigo,
boste dobili tudi drugo po neverjetni ceni.
Knjiga je obenem tudi pahljača in star papir.
Dobra je, da z njo podpremo mizo ali stol, če se zibata.
In celo lepo gori u kaminu – romantično,
kakor se godi v mojih pesmih.
In ne pozabite – to je samo za vas – ker se cenite.
Edina osebna reč,
ki je vaši otroci ne bodo niti dotaknili.“
Le koga še ob igricah, računalnikih,
skejtbordih, srfanju, alkoholu, marihuani, mobijih…
ob vsem tem –
le koga zanima knjiga???
Tudi mene ne zanima.

Menda zato tudi pišem pesmi.

In če verjamete ali ne.
Najbolje so plačani tretjerazredni pesniki.
Takoimenovani haiku mojstri kratkega stila.
AAAAAA.
MMMMMMM.
BBBBB.
HMMMM.
TALEEEEE.

In filozofskega stila.
„Zmagali smo.
Zato ker nismo izgubili.
Čeprav smo mnogo šibkejši.
Samo zato ker smo dali več golov na tekmi.“
Seveda, uganili ste. Športniki. Nogometaši.
Žal nisem najboljši retorik.

Menda zato tudi pišem pesmi.

2009 | Nagrajena zgodba na natečaju „Banatsko pero“, Srbija

Prevod | Nataša Milošević

Risba | Danijel Trstenjak

Advertisements
  1. Apsolutna istina, Branko.I meni je muka od tih n-torazrednih tzv. poetskih stihova u fazonu „sedim i na šljivu mislim“. Nažalost, i van literarnog sveta, prolaznost imaju beskičmenjaci.. trećerazredni.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: