Branko Baćović

SELEKTIVNI RAJ

In Seta on 6 februar, 2011 at 20:45

DMD zašto mi je toliko teško kada neko umre? Može da se desi da nekoga ne vidim i po dvadeset godina i da zbog toga ne plačem. Mislim, može to svakome da se desi, ko je dovoljno dugo čekao. Ali kada neko umre, steže nam se grlo. Šta to znači? Izgleda kao da nam nije teško što je umro nego što nas boli neopozivost odluke da napusti ovaj svet i ode u neki drugi sa kojim mi ne možemo da komuniciramo.

 

U takozvani Off-line svet, nama nepoznat i nedostupan. A kada nemate vezu sa internetom kao da nemate vezu ni sa čim. Boli nas što nemamo vezu, što ga nikada više nećemo videti. Da je ostao živ, možda ga isto ne bi, do svoje smrti, videli ali ovako je još gore, osećamo se opljačkanim odnosno uskraćenim za mogućnost da ga vidimo. Pa majku mu, nisu to jabuke! Kao, odeš na pijacu da ih kupiš a tip ispred tebe kupi poslednju lubenicu. Do malopre si potpuno lepo i u miru živeo bez lubenice ali najednom ti je žao što ih više nema i što više nemaš mogućnost izbora – što je to stanje neopozovo i nepromenjljivo.

Dobro, ako je to tako onda bi trebalo da žalimo za životinjama još više. Ljude ćemo da vidimo u onostranstvu (bar tako neki misle) ali ko zna šta se dešava sa životinjama. Njih, nažalost, možda i nećemo. Što znači da našega psa (ako smo ga imali) nećemo ni tada sresti. Znači, apsolutno nikada više! Apsolutno zajebano!

Pitam se, da li i one, mislim na životinje, imaju raj i pakao? Recimo da su hijene u paklu sa aligatorima, zmijama, šakalima i otrovnim paukovima. A da su recimo pingvini, ptica Dodo, majmuni, koale, ovce u raju. Iz toga sledi, da ako imaju raj imaju i svoje anđele. Sve do sada to mogu i da zamislim. Ali nekako ne mogu da zamislim slona sa anđeoskim krilima. Njega brate, ne mogu. Ili nilskog-konja. Ne mogu da zamislim da okupani belom svetlošću lepršaju i mašu krilcima velikim kao u slona!

Zanima me, da li su tamo i sve muve, mravi, pčele, sardine, lignje, prasići koje smo zgnječili, pojeli ili samo ubili. Lete u rojevima i u slow-motionu trče nasmejani i srećni da nema nas da ih maltretiramo.

Da li ikada o njima razmišljamo na taj način? Ne znam, ali znam da će većina nas, koji hodamo na dve noge, da kaže da oni nemaju dušu pa zato ne postoji ni raj a ni pakao za njih. A sa druge strane mi smo “kao” neopozivo sigurni da imamo dušu. (Ma nemoj!) Imamo je, osećamo je, vidimo je i pipamo je. I pošto smo u to 100% sigurni onda smo isto tako sigurni da je pas nema. Prosto ne možemo da je dotaknemo, kao što možemo ljudsku, i to je naravno dokaz da je psi nemaju. Znači pas nema dušu, ni pčela a pogotovo nema buba-švaba! Dobro, oni nemaju dušu, ali čak i oni tako bezdušni ne prave koncentracione logore u kojima iz zabave maltretiraju druge buba-švabe. To zadovoljstvo su prepustili nama, najinteligentnijim bićima daleko u svemiru. Ako neko u to ili nešto drugo ne poveruje ti ga lepo mučiš dok ga ne ubiješ sve u želji da mu otvoriš oči i proširiš vidike.

Znači, ako takvi bezdušni ljudi imaju pakao onda ga i životinje imaju – iz čega sledi da imaju i raj – što znači da ćemo ih tamo i videti. Jedino ne znam šta da radimo sa svima životinjama koje smo potamanili zbog naše udobnosti, zadovoljstva ili hrane. Da li će nas sačekati otvorenih ruku, nasmejana lica i izraziti dobrodošlicu – svi komarci, paukovi, bube koji su okončali svoj život i zaslužili put u raj mučeničkom smrću od naše ruke.

Znači nema raja. Nema raja i pakla za životinje. Pa nećemo valjda i tamo u kućama sačinjenim iz oblaka da imamo mrežu protiv komaraca? E, nećemo! I zato je najbolje da njihovog raja i nema. Ajde, može pakao, ali raj – nikada! U to smo sigurni kao što smo sigurni da se Sunce okreće oko Zemlje ili još bolje da je Zemlja ravna i na leđima Atlasa ili četiri kornjače.

Da, sigurni smo. Ali bez obzira na to, meni je žao svih pasa koje sam izgubio. I zato selektivno i sebično želim da postoji mesto gde ću ih sresti, Mesto puno cveća, svetlosti, ljubavi, pažnje, muzike – ali bez komaraca, pacova, diktatora, zlotvora, drkadžija – jednom rečju Selektivni raj.

Noćas sam sanjao moju sestričinu. Bebče još ne može da sedi, ali je u snu lepo sedela i gledala me. Da li to znači da ako nešto lepo želimo to lepo će se i ostvariti pa makar to bio i Selektivni raj?

*DMD = dragi moj dnevniče

Tekst: Branko Baćović
Crtež: Danijel Trstenjak

 

Advertisements
  1. smatras da je selektivni raj potreban? glavno da ga ima. bilo bi lose da ga nema

    • Da, verovatno, i ja kao i mi svi, želimo da je u raju samo ono sto hoćemo da vidimo… i verovatno je tako inače ne bi bio raj. Pretpostavljam da je na onom drugom mestu upravo suprotno… Ali o tome ne bih želo da razmišljam :))))

  2. Ja sam sigurna da svi psi idu u raj. 🙂 … a što se tiče ovih ostalih, negde nekada sam pročitala nešto kao, kad kreneš da zgaziš mrava ili ubiješ muvu, zapitaj se da li će možda neko nekada od tebe tražiti i da je stvoriš?

  3. Sve ono sto ne znamo, budi u nama radoznalost i tera na razmisljanje.
    Odgovore niko ne zna i nece ih saznati u ovozemaljskom zivotu, a tamo sta nas ceka…jos se niko nije vratio da nam kaze.
    Dobra ideja selektivnog raja, ali malo morgen da bude tako 🙂
    Sve se svodi na subjektivnost da ne kazem sebicluk, sta bih ja, kako bij ja, sto sam ja tuzan..
    Svaka misao i osecaj i o bubama, ljudima, psima je definitvno subjektivna!
    Ovaj komentar vise prilici devicama, sta mi bi? 🙄

  4. Haha, pa to se i ja pitam, da li je to sebičluk ili je to jednostavno tako da mi kreiramo svoju sudbinu. Ako je to tako onda kreiramo i raj. E sada, ako je naša kreativnost jača od kreativnosti jednog komarca onda u tom raju neće biti njega a ako ne onda ćemo završiti u njegovom raju gde će da nas bocka do mile volje… A u tom slučaju mi se otima misao da to i više nije raj………….

  5. Raj je u nasim glavama
    Kad smo vec kod raja 🙂

  6. e mnogo volim ovu pesmu!!!!! jeah!

  7. Jako mi se dopada tvoje razmišljanje. Ja verujem da ćemo se svi pronaći tamo gore, jednoga dana. I sve bube, mravi, živina i prasići, rodbina i prijatelji a naročito psi. Imala sam tri omiljena koja moram „videti“ i uživati u njima. Poslednji nas je napustio za Vidovdan. Još sam strašno tužna i ne mogu ni da ga zamislim, a da mi ne grunu suze i ne stegne u grlu!
    A što se tiče selektivnog raja, nije mi bitan, drkadžije ne gledam ni ovde, pa neću ni tamo! 🙂

  8. Haha, tako je. Raj ionako pravimo smi. Kako ovde tako i onde gore. Tako da mislim da je to OK. Inače ako postoji raj onda i oni sada trče nekim rajskim livadama umazani rajskim polenom i jutarnjim suncem… Možde ne bi trebalo da plačemo za njima ako znamo da im je tamo tako lepo… Ali izgleda da je problem u nama što nismo baš 100% sigurni! E j…

  9. E, baš j….! Tuga u srcu i duši. Sada imam u kući Džek Rasela, patuljastog, a rekla sam da neću više ni jednog jedinog živuljka. Sve ja to mazim i pazim, odričem se svog komoditeta zarad njihovog uživanja i onda, kada „odu“, hoću da svisnem zbog nedostatka. Imam višak ljubavi u sebi, taman za njih. Taj mali je od starije ćerke, ali, pošto su zbog posla više ovde nego u Bg, i on je kod nas. Preslatko jedno stvorenjce, da ne veruješ. Ne može čovek da ga ne voli. Uvukao nam se pod kožu.
    Da li postoji ili ne postoji, ko bi ga znao. Ja volim da verujem u pozitivan odgovor jer mi je tako lakše i zamišljam ih sve, onako vesele, musave i razdragane, baš kako si ih ti opisao, predivno! 🙂

  10. Dada… uvuku ti se nekako sa onism svojim blentavim očima pod kopžu a da nemaš pojma. Kao neka zakačaljka i ne puštaju. Malo te nerviraju kada su tu ali te još više „nerviraju“ kada odu 🙂

  11. Interesantno razmišljanje. A šta ćemo sa reinkarnacikom u koju isto tako mnogi veruju? Zamisli da se u sledećem životu rodiš kao buva 🙂 … jer duša je univerzalna, ma kome pripadala – čoveku ili buvi…

  12. E zdravo. Ma reinkarnacija je skroz OK kao što je i do sada bila. Dakle ako si pravio neka sranja i bićeš rođen ko buva (karma) i verovatno ćete neko spljeskati, a ako si bio cool rodićeš se recimo ko čovek u „normalnoj“ okolini odnosno porodici i društvu, a ako si mnogo dobar možda prestaneđ da se rađaš i odeš u svoj selektivni raj kao anđeo (darma).

  13. Ja bih volela da se reinkarniram u pticu, pa ako me neko „skine“ metkom, onda da moja duša udje u medveda, pa da sretnem tog nekog lovca u šumi, da mu mamicumamicinu! 😉

  14. Pa to bar nije teško. Odeš u Crnu Goru, postaneš i ti soko i eto ti… posle letiš i padneš u Bosnu i eto ti… 🙂

  15. Ma, što u Crnu Goru, čoveče! Imamo i mi sokolova i orlova, razne vrste i neću da padam, sem ako je to volja nekog lovca! A onda, neka se čuva medveda! 😉

  16. […] Na thetransformationblog.wordpress.com blogu  Selektivan raj!? Dudin komentar je odličan: „drkadžije ne gledam ni ovde, pa neću ni tamo!“ Šta reći;. prvi put sam ja lično na ovom blogu, onako uz osmeh stavila psovku, iako nije moja;.. ali se u potpunosti slažem. Selektivni raj […]

  17. Ma životinje imaju dušu, za razliku od mnogih ljudi.
    A raj… Bajka u koju želim da verujem.

  18. Pazi ovako, možeš da ga isprintaš i obojiš, to nije nikakav problem… Mni je nekako ovako cool. Ostavlja gledaocu da završi sliku kao što neki put čitaoc završi priču!

  19. jesi razmišljao o metempsihozi? 🙂

  20. Pa to je slično kao reinkarnacija jedino da još pored ljudskog tela možeš da se „preseliš“ i u životinje itd. Pa vrlo moguće da je i tako. Za neke bi bilo najbolje, da se presele u kamen. Ali nije moje da o tome sudim 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: