Branko Baćović

DA, ŽELIM DA LIČIM NA BABU!

In In memoriam on 19 aprila, 2011 at 02:00

Gledam se u ogledalu. Primećujem da sve više ličim na oca. Dobro je, neki bi rekli, a pogotovu “sokolovi” – bolje da ličiš na oca nego na babu! Hm, pitam se ja. Na koju babu misle? Mamina mama nije baš bila kao mamin tata, ali je zato tatina bila pravi fajter. Borila se za to u šta je verovala i umrla izbodenih očiju, petnaest dana pre nego što su komšije kapituirale. Moj ćale joj nikada nije potpuno oprostio zbog toga što se tukla po šumama i gorama naše zemlje ponosne a imala je njih trojicu. Uvo do uveta.

*

Pre nekoliko dana je i poslednji sin otišao da je traži. Susret će sigurno biti dirljiv. Izbodene oči, izbodena pluća, izboden mozak i probušeno srce će ponovo biti zajedno. Imaće toliko toga da kažu jedno drugom. Zašto su radili to što su radili, koga su voleli i na šta su mislili dok su to radili?

Ličim malo na oca. On je umro od tuge. Međutim, ličim malo i na babu. Ona se borila za svoja uverenja. Razmišljam. Da su neki, njoj bliski ljudi, verovali snažno kao i ona, možda bi je upoznao. Možda bi sva trojica još bili živi. Nasmejani i bez rupa. Nisu joj otvorili vrata u ovaj svet, morala je da utehu potraži u nekom drugom svetu. Sinovi su joj plakali ovde, ona je plakala tamo.

Bilo je dosta sumornih, nepoštenih dana sa kojima su se pošteno borili, da bi bili zajedno kao što su nekada bili. Da bi bili kao jedan čovek koji ima oči za budućnost, srce za sadašnjost, pluća za ljubav i mozak za zahvalnost.

Gledam sebe u ogledalu. Ne želim da ličim samo na oca. Želim da ličim i na babu. U stvari, želim da ličim na njih četvoro. Želim da sa četiri strane gledam ovaj svet i da bez straha odem tamo gde će naš smeh odzvanjati poput niske bisera na vilinskim grudima.

*

Tekst: Branko Baćović
Crtež: Danijel Trstenjak


  1. Odlicna prica. Na lep i metaforican nacin si opisao borbu koja se vodi u svima nama.
    Kako dozivljavam zivot? Kao patnju i bol ili kao priliku da se borim i promenim sebe i time i okolnosti u kojima zivim. Zelim li da budem PATNIK ili RATNIK. Izabrati i ostati na putu RATNIKA je tesko, lako je prepustiti se PATNJI.

  2. Volim ideje ponovnih susreta ma koliko zvučale idealistički!!! I ja hoću da ličim na tvoju babu! Danas je sve teže ići svojim putem ma koliko nekonvencionalan taj put bio!!! Zato kapu skidam svakom ko je mogao i hteo da ide ka svojim idealima visa-vi društvenih kanona!!!
    Nije me bilo dugo… sve sam pratila ali uspevam stalno da zaboravim glupi password pa se iznerviram pa ne ostavim komentar… po stoti put sam promenila password!!!!!

  3. E pa de si bre Tijana!? Ja ti malo popravih tekst i ubacih ove kvačice. Nadam se da nisam napravio neku grešku haha. Odavno si mi u dijaspori pa mi malkice zaboravljaš slova i passworde haha. Pa i ja bih voleo da je negde tamo jedna velika srećna porodica u koju ćemo da se vratimo. To mi nekako daje nadu da nije sve ovde nekako bez smisla.

  4. Dobro je znati sta zelis.
    U svakom od nas su oni, u svakom od njih je bio i deo nas, jednostavno ista krv, geni i to je to.

  5. Da, kako je lepo rekao Ričard Bah u knjizi Jedno. Svi smo jedno. Svi smo povezani. I svi smo u miru, skladu i ljubavi. Ako ne ovde, ono bar tamo, negde…

  6. Tvoja baka je bila heroina svoga vremena. I danas bi jednako delala, a da mogu, ja bih je zamolila da svim nikogovićima ovoga sveta objasni šta zapravo znači biti vlasnik svog života i u sopstvenom stradanju.

    • Pa jeste. Umrla je 15 dana pre kapitulacije Italije za neku državu koja se posle raspala. Ćale nikada nike do kraja prihvatio njenu smrt. Uvek se pitao… zašto. Zbog čega? Ona je očigledno to znala i umrla za stvar u koju je verovala.

  7. Ne znaš šta da kažeš na komentare, a ja ne znam šta da kažem za post. Ćutim iz poštovanja.

  8. Kako opisati duboki uzdah!?
    A on mi se oteo dok sam čitala priču.
    Mogao je i jecaj.
    I pitanje.
    Ili tvrdnja.
    Nemoguće je da je “ sve ovde nekako bez smisla“.
    Jer…
    Onda bi sve bilo besmisleno.
    A ja to – neću.

  9. Naravno. Nije bez smisla i ne sme da bude bez smisla. Treba ga tražiti duboko u nama i duboko oko nas. Deliti i čuvati u isto vreme kao nešto deljivo i nedeljivo. Sam si a opet spojen sa svima.

  10. Branko, dirnula me ova Tvoja priča, jer nosi teško istinu u sebi. A mnogi je imamo na sličan način.
    Moja majka je slična Tvojoj babi po uverenjima. Bila je dosledna svojim idealima i ideologiji iz mladosti. Na sreću, i pored toga, živela je dugo u ovom svetu.

    http://agroekonomija.wordpress.com/

  11. To mi je veoma drago. Ja svoju babu nisam imao šanse da upoznam, kao ni dedu (sa očeve strane). Deda je umro neposredno posle 2. sv. rata. Voleo bih da sam mogao da provedem neko vreme sa njom. I ko zna. Možda jednoga dana, negde na drugoj strani i dobijem tu mogućnost. Uostalom kao i svi mi.

  12. Ostaje nam da se tome nadamo i da

    u to verujemo.

    http://agroekonomija.wordpress.com/

  13. Auh, zurke s one strane – jednom, nekad :-). I toliko ljudi vrednih postovanja. Ti nekako, po pravilu, odlaze prerano. Pitao me sin nedavno zasto. Kazem mu: „Valjda ih Bog toliko voli da je zeleo da opet sto pre budu s njim“.

    Lici, lici na svoju divnu baku 🙂

    • Dada… žurka sa one strane oblaka… To je super. 🙂

      A inače to sa Bogom… i meni se čini da je to približno tako. Završili su svoju misliju na Zemlji i sada idu da se igraju sa oblacima.

      Hvala 🙂

  14. Siguran sam da su svi zajedno i srećni!
    A ti ličiš, sigurna sam na sve njih, koje se pobrojao. Jer, vidim po sebi i svojoj deci, koliko su pokupili iz cele familije. I lepog i ružnog, na žalost! 🙂

  15. Haha… to je verovatno tako. Svi smo mix svega… svi smo jedno… I kada se iznerviram na drugoga… Pitam se… na koji svoj deo sam se naljutio! 🙂

  16. Tvoja baba bi sigurno bila ponosna zbog ovog teksta 😉

  17. Pa nadam se… a Možda je jednog dana i upoznam 🙂 i priupitam je šta misli…

  18. Ni na jednu babu ne ličim i ponosna sam zbog toga. Ipak i nas ima četvoro. Ličim na oca – pravda naprvom mestu, bez povlačenja i ćutanja, ličim na majku – sve ću izdržati jer ja to mogu, oca moje majke – bez ulizivanja, samo iskreno i pošteno, ko te prihvati ok, ko ne opet ok, oca mog oca – grčevito se borim za ono što je moje!

  19. Naši preci žive još uvek kroz nas, i nismo ni svesni koliko ličimo… Sve naše babe, dede, tetke, ujaci… dali su nam po nešto što prenosimo dalje. Lepota života.

  20. Oni su deo kolektivne podsvesti. I mi smo njima prožeti. Pitanje je samo koliko „to“ imamo osvešćeno odnosno koliko to prepoznajemo a koliko nesvesno odnosno nesosvešćeno puštamo da nam utiče/u na život.

  21. Nisam, ali se moja mama time bavi, pa sam malo preko nje, malo preko knjiga i malo preko ličnog iskustva došao do određenih saznanja. 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

<span>%d</span> bloggers like this: