Branko Baćović

ZAGONETKA NAJVEĆE ODGONETKE

In Zagonetka on 8 maj, 2011 at 21:19

DMD* šta je to, odnosno koji je to emotivan problem koji rešava svaki problem?

Ne znaš! Hahaha! Evo da ti pomognem. To je nebeski prašak za pranje koji može da ti opere svaku negativnu misao i očisti svako sranje koje ti se zalepi za zadovoljstvo ali može i da te tom istom uzbudljivom belinom zaslepi.

*

Ta „stvar“ ti daje odgovar na sva tvoja najluđa pitanja ali ti u isto vreme postavlja sto pitanja za svaki odgovor.

Ona, ono ili on je slab matematičar ali zato veoma dobar hemičar. Kilometre je u stanju da pretvori u metre, olovan smeh u zlatnu jamu bez dna a statičan kiseonik u pravi leteći ćilim napravljen od helijuma. Šta je to?

Ne znaš. Pa evo DMD da ti olakšam. To je tajanstvena karika u evolucionom lancu koja je od nečoveka napravila čoveka.

Da, da. To je lavirint života sa hiljadu staza i hiljadu rešenja.

I zamisli. To čudo je i odličan slikar. Njegove boje sijaju u mraku i “to” ume da ti naslika izlaz iz svake situacije. Slika koju dobiješ često nije ona što si možda očekivao ali vrlo lako može da bude slika koja ti je potrebna i koju zaslužuješ.

Tako je DMD, to, ono, ovo ili pogodi već šta – leči sve rane osim onih naprvaljenih od mača sujete. Za tu rabotu “to”, uvek zove u pomoć – vreme.

Taj, ta ili to, ovo ili ono, u ovoj zagonetki najveće odgonetke svakog bića, ta neznana sila je u stvari svima nama dobro znana. “Ona” ne poznaje granice, ali zato nju svi poznaju.

“Ona” je svuda a najviše je u srcu onih koji imaju dušu.

DMD šta je to?

*DMD = dragi moj dnevniče

Tekst: Branko Baćović
Crtež: Danijel Trstenjak


Advertisements
  1. Šta je nagrada za tačan odgovor? 🙂

  2. Podsetilo me jednu od veselijih knjiga koje procitah „Svako resenje ima svoj problem“ 🙂 .

    Odgovor na (nagradno?) pitanje u sledecem krugu .-) .

  3. nebeski prasak bi nam svima trebao da ispremo malo vise mozak svega negativnog sto nas ozrace ovih dana 🙂

  4. Mislim da je privilegovan ko Nju poznaje, ne bih rekla da je svi znaju, to samo misle/mo.

  5. Kada stavim rijec ❤ LJUBAV ❤ , na sva ta mijesta gdje stoji (on,ona,ono,to),vidim da pase fantasticno. 😉 🙂
    To je upravo to sto je magicno u ljubavi. Ona je zaista svuda,i ako je ne vidimo,da se osjetiti njena prisutnost. 🙂

    🙂

  6. Odlična asocijacija…

    Da li bi se iko javio na oglas: „Menjam kilo nezadovoljstva za kilo ljubavi.“

  7. U životu imamo dosta ljubavi, ali malo zaljubljenosti, jer kratko traje, prerasta u ovo prvo. Treperimo samo kada smo zaljubljeni, osećaj je nenadmašan.

  8. Jeste… i pretpostvaljam da je to taj osećaj koji ljudi traže uz pomoć raznoraznih preparata… od alkohola, droge… itd itd… Ali nisam siguran da im baš uspeva.

  9. Ti spomenuo drogu i meni ona pade na pamet

  10. Pa i jeste… ali jedna posebna ;)… neviđena 🙂

  11. Zaljubljenost je varka neophodna zarad iniciranja zelje za razmnozavanjem, tj da bi se stvorio novi zivot, a LJUBAV je esencija neophodna da bi se taj novi zivot postavio na noge, nezno pogurao i poleteo…

  12. Dobrodošla Đurđevak. Da li onda misliš da zaljubljenost skoro da nije ni potrebna? Naime, za održavanje vrste imamo nagon.

  13. Ona – ljubav,
    ona – nada,
    ona – vera!
    Zar ima još nekih? 🙂

  14. Kviz je završen, nagrade podeljene, ja mogu samo da nacrtam jedno srce… kad bi znala 🙂

  15. Bolje vas sve nasla! Smatram da su nagoni ono nize sto je nuzno prevazici iz tvog pronicljivog uvida „Nećeš otići dalje (više) ma koliko se trudio dok ne savladaš ono niže u sebi!“. Zaljubljenost je samo osecaj koji maskira nagon da bi se u sto vecoj meri osigurao proces, ali nazalost mnogi se zanesu pa se upuste u tu avanturu bez realne i neophodne osnove – ljubavi. LJudi koji ne vole ni sebe stvaraju potomstvo koje ne umeju da vole, pa se to prenosi sa kolena na koleno, ali sve je to nebitno onima koji jure za leptiricima u stomaku…

    • Ova rečenica: „Nećeš otići dalje (više) ma koliko se trudio dok ne savladaš ono niže u sebi!“ se odnosi na sve „slabe“ stvari… zavist, ljubomora, nestrpljenje… … … Nagon, sam po sebi ne bi trebao da bude slab, ali pošto ga ne obravnavamo na pravi način on se negativno manifestuje. Zaljubljenost je nešto što dođe i prođe a ljubav treba negovati, graditi. Za nju ti treba mnogo više energije i razumevanja nego za zaljubljenost. Zato je manje „popularna“. U stilu, mnogo se priča a malo radi na njoj 🙂 Slažem se da ima dosta ljudi koji ne vole sebe. I naravno ne vole ni druge… A odatle do destrukcije nije veliki korak. Nažalost…

  16. Koliko stecenih stetnih mehanizama treba da savladamo da bi dosli do urodjenog ali iskrivljenog: jednostavnog voljenja. Upravo zbog toga sto ljubav zahteva vise energije od zaljubljenosti, ljudi biraju nove zaljubljenosti kad se stara potrosi. Pobrkaju se tako loncici i sloncici, jedno nepotpuno i nedovrseno se kompenzuje na neko vreme drugim i – tako redom. I posle se postavi pitanje otkud nezadovoljstvo, osecaj praznine, tuge, promasenosti, nedozivljenosti.

    Pocetna igra lovca i lovine se, posle zaljubljenosti pretvori u nadmudrivanje i igre sujete. Ono sto se koristilo u vreme „dok pticu hvataju, slatko joj pevaju“ postane neponovljiva proslost, mahom zato sto nije islo iz srca, nego iz nagona. Toliko pobrkanih i pogresno postavljenih stvari, cast izuzecima.

    Ima retkih srecnika koji se „nauceni rodise“ pa su im blagodeti ljubavi prirodne kao disanje. Od njih treba uciti 🙂 .

  17. Mnogo mehanizama treba da savladamo. Ali pošto idemo linijom najmanjeg otpora, treba će nam „cela večnost“. Ako se obrnemo sebi, možda nam uspe „za života“ haha… Ovog ili nekog drugog. Tako da mislim da ti srećnici koji se „naučeni rodiše“ samo nose sećanja iz prethodnih života u kome su „debelo“ radili na sebi, pa su im „sada“ blagodeti ljubavi prirodne kao disanje.

    Dakle, nema ništa bez sopstvene energije uložene u sopstveni razvoj. A to je valjda najteža stvar na svetu. Pre ćemo otići na Mars (i to bukvalno) nego razumeti sebe. 🙂

    • Ti srecnici su samo dokaz vise da se isplati biti dobar ucenik i lekcije uciti s razumevanjem, bez bubanja 🙂 . Jos bi bilo lepo kad bi neka saznanja bila servirana vec u decjem uzrastu, zajedno s majcinim mlekom i prvim kasicama. Bilo bi vise vremena za savladavanje gradiva, obzirom na njegovu obimnost 🙂

      Ha-ha-ha, dobro ti je ovo „za zivota“ 🙂 🙂 🙂 . Aaaaaa, ulepsalo mi dan 🙂 🙂 🙂 .

      Razumeti sebe u sadasnjem trenutku je stvarno vrhunska magija i blago svakom ko je savlada i dozivi makar u nekim segmentima. Od razumevanja sebe retroaktivno ne znam da li da se smejem ili da placem (da bas ne idem do krajnosti: lupanje glavom o zid 🙂 ) . Recimo da me tesi ako sebi kazem: „Dobro de, to valjda znaci da si lekciju konacno razumela i da je vise neces ponavljati u novom drasticnijem izdanju“. I bolje je ne misliti na to koliko nas popravnih jos ceka 🙂 .

      Jedino sto zaista ne razumem kako je covek toliko uspeo da iskrivi shvatanje i dozivljavanje ljubavi. To se zove biti samom sebi dzelat. Ili smo stvoreni bez saznanja sta je ona u stvari, samo sa nekim urodjenim nagonom, potrebom da je nadjemo, i sad postepeno dolazimo otkrivamo koja je njena prava sustina. I lepota 🙂 .

  18. Pa malo su servirali u ideji „Slobodna deca Samerhila“ ali to nije baš zaživelo i iz toga je napravljeno kompromisno rešene u stili „Valdorvske škole“.

    Haha… e drago mi je da sam te oraspoložio!

    Mi mislimo kada izadjemo iz škole da smo se nešto naučili… E pa jesmo! Da čitamo i pišemo. To je manje više sve. Ostalo se učimo, kao što rekoh, do kraja ovog ili nekog drugog života. 🙂

    Pa možda smo se toliko udaljili od duše, ili se ona toliko smanjila da je više sija upaljač nego ona… A u takvom mraku je teško raditi i greške su itekako moguće. 😉

    Svako ko je nađe… svakamu čast i čest 🙂

    • Hmmmm, nije jednostavno da zazivi nesto kao „Slobodna deca Samerhila“. Mislim da Valdorvska skola ima jednu znacajnu zackoljicu: deca koja se tamo skoluju su slabo upotrebljiva u sistemu koji ih okruzuje, slabije adaptibilna isl. To nam je bila jedna od varijanti pri izboru, da bi na kraju ipak pobedila klasicna skola. U stvari, strasno je to sto decu zatvaramo vaspitavajuci ih tako da mogu da opstanu u drustvu kakvo je sad, da ne budu likvidirani kao crno pile, jer selekcija je nemilosrdna. Sa svescu da to nije dobro i da im tako potkresujemo krila i otezavamo put do samih sebe, desi se da pokusavamo da pomirimo ta dva aspekta, ali je put bas trnovit.

      S druge strane, vaspitavanje kroz ljubav i u ljubavi ne produkuje automatski isti odgovor niti funkcionise kao uzor po kom ce se ponasati. Juce smo trazili odgovor na pitanje zasto kao reakcija cesto dodje grubost, odbijanje, drskost pa cak i vredjanje. Ne, ovo nije onaj slucaj kad osoba koja ljubav daje u stvari nema dovoljno samopostovanja, nego je krpa. Cenim da u pozadini stoji strah od gubitka ljubavi, koji pokrece neke mehanizme agresije, direktne ili pritajene, testiranje pruzane ljubavi, njene izdrzljivosti. I onda sledi pitanje: „Da li me sada ne volis?“ Iznova se iznenadim i milioniti put ponovim da tuzna = tuzna, razocarana = razocarana, ljuta = ljuta, ali da to ne umanjuje ljubav. I sad, ako je taj mehanizam tako ocigledan kod deteta, koje ga primenjuje intuitivno, vrlo je lako prepoznati ga kod odraslih, samo u daleko surovijem obliku. Odvija se na svakom koraku. Malo ko ume da prihvati ljubav, vecina odmah krece da je testira na gore pomenuti nacin. Meni to jeste jasan znak da smo se jako, jako odvojili od svoje duse, od svoje prirodne sustine. Toliko smo se od njih odvojili, da je to negde zapisano u genima i tera decu da se ponasaju po tom obrascu. Nekad se pitam koji strah je u ljudima veci: da vole ili da budu voljeni. Ne umeju, mahom, ni jedno od ta dva. Steta, zato sto je ljubav sama po sebi jako jednostavna, i za davanje i za primanje. Ego je pustio pipke bas zestoko.

      I tako, da, ljubav je svuda, ali je slabo ko zaista primecuje i ume da je neguje 🙂 . Ne znam samo da li onih sto vuku kredit od ranije ima svakog dana sve vise ili naprotiv. Niko nije napravio takvo statisticko istrazivanje ni popis ljudi koji umeja da vole i budu voljeni 🙂 . Inace, skola nas voljenju naravno ne uci (cast retkim izuzecima u sistemu), ucimo sami i posto smo uspesno sredili sta se dalo, sad je zaista neminovno da ucimo onako, skolski, lekciju po lekciju 🙂 .

  19. Ma svidjala se i meni ideja i svidja mi se i danas u mnogo cemu, ali svet nije napravljen tako da deca gajena suvise slobodno i drugacije mogu lako da se uklope. Dakle, jedino je resenje da po istoj metodi radi vrtic, osnovna i srednja skola, pa da na fakultet stupe vec kao vise-manje formirane licnosti. Ali ostaje pitanje uticaja porodice i sposobnosti da dete vaspitava ljubavlju a ne uskracivanjem ljubavi, koje predstavlja najcescu vrstu kazne za odstupanje od ocekivanja odraslih.

    Suvise je ne-ljubavi svuda. Meni je smesno koja panika nastane kad prosto izgovorim „ali ja te volim“ 🙂 To ne umeju cesto da prime ni ljudi s kojima smo bliski milion godina. A jasno je da postoji sto miliona vrsta ljubavi i stvarno ne bi trebalo da je problem kads e tih par reci izgovori glasno i od srca. Zene su nekako elasticnije u tom ispoljavanju i prihvatanju. Zato valjda i duze zive (u proseku) 🙂 🙂 🙂

    Bitno da svi kukaju kako ljubavi nema i kako se osecaju nevoljeni i kako bi da vole a nemaju koga. Slepi kod ociju, gladni kod izobilja, zedni pokraj izvora 🙂 🙂 🙂 .

    Ne volimo ni da cujemo, ni da razumemo, ni da verujemo u ono sto se kaze nego se uvek trazi neka ideja u pozadini. Bljaks, koliko nevoljenja.

    • Ma naravno. U nekim zapadnim državama, a posebno u „Novom svetu“ je skoro Orvel uzet za model. Dakle imaš oligarhiju koja kontroliše i sebe i sve ostalo i narod koji radi za sebe i za sve ostale 🙂 I naravno da im ne odgovaraju slobodoumni koji će nešto da se pitaju i predlažu. Nema tu cile mile nego nego samo cile haha

      Jeste. Žene su elastičnije u mnogo pogleda. 😉 Pa i u izjavljivanju ljubavi. Kod nas je to ozbiljnije shvaćeno nego preko bare. tamo očas posla kažu da te vole… samo… Verovatno bi sredina bila zlatna – kao i uvek 🙂

      Nema kukanja dok traje obnova 🙂

      Pa obično se traži neka ideja u pozadini kao posledica nesigurnosti. Ali to je već druga tema 🙂

  20. Aha, toliko ozbiljno shvaceno da, cim se izgovori, nastaje kolektivna bezanija 🙂 . Sta znam, meni je nekako ok kad su ljudi emocionalno otvoreni. Nigde ne pise koliko ljubav treba da traje. Neki susreti vrlo zasiceni jakom emocijom mogu biti bukvalno samo bljesak na trenutak-dva (uopste sad nemam na umu musko-zenske realicije, tek da preciziram). Imala sam par takvih susreta i to je cudo. Na nekom decjem rodjendanu udjem u pricu s jednom mamom da bi posle nekog vremena iz cista mira rekla: „Ja prosto moram da te zagrlim“. Tad smo se upoznale, nikad se vise nismo videle, ali taj trenutak je bio …. prosto je BIO. Znam da smo obe ponele NESTO dalje.

    Nego, daj sad neku pricu da nacne temu nesigurnosti 🙂 . Koja je to basta beskrajna.

    • E to je to. Zagrljaj na prvi pogled. 🙂

      E ne mogu da se setim da li imam baš na temu nesigurnosti… Ali se provlači strah kroz neke moje priče, a to je posledica nesigurnosti. Tako da je ona na taj posredan način „uklopljena“. Ali možda mi nešto u tom stilu i padne na pamet 🙂

      • Da, zagrljaj na prvi pogled. To si lepo rekao 🙂 . Dobro je ako umemo da ih prepoznamo i da ih zapamtimo. I da sto manje pretpostavljamo, manje cemo se bojati, manje biti nesigurni.

  21. PS: A orvelovski model je cudo jedno. Razne vrste kartica, raznih povezivanja, brrrrrr. Imam nekad utisak da se TO otelo kontroli, osamostalilo se kao nova inteligentna forma zivota, koja nas skenira, sortira, opominje ako zalutamo u „tudju“ traku.

  22. Kontrolor je uvek subjektivan. A Bog ga sazaljivo gleda. I po neko od onih koje pokusava da kontrolise. Kontroloru treba dati crveni karton, iskljuciti ga iz igre. Makar onog kog svi nosimo u glavi. Nas zadatak nije da kontrolisemo, nego da prozivimo iskustvo koje nam je dato na dar. Kako li nam samo pade na pamet da se igramo Boga.

  23. E tako nekako. Ali vrlo dobro znamo da kada se dotaknemo te teme… ona jednostavno ode u jedan predeo koji se zove – utopija. I tamo se utapa u našim naivnim pogledima da taj i takav svet može da zaživi…

  24. Hmmmm, nema tako naivnih, koliko se ja razumem. Vecina, i onako, ne veruje da svet moze biti bolje mesto za zivot 🙂 . Ali, svoj kutak za emocionalni trenutak uvek mozemo ulepsati rasciscavanjem emocionalnog krsa 🙂 . I krisom komsiji daltonisti malo prefarbamo njegov, da nam pogledu vise prija 🙂 .

  25. haha… pa ne volimo baš da učimo… da se konfrontiramo… da idemo napred… Ali zato volimo, ili bar većina voli, liniju manjeg otpora… Pa onda to krenemo da „guramo“ i „guramo“ 🙂 🙂 🙂

  26. Izgleda da je tako. Mada, iskreno ja to bas i ne razumem. Veliko je olaksanje kad otkrijes caku koja vuce neke pojave u zivotu i shvatis da mozes da je promenis. Linija manjeg otpora = linija veceg napora i to onog koji se stalno ponavlja, zato sto lekcija ostade nenaucena.

  27. Pa različiti smo ljudi i imamo slobodnu volju… Ne razumemo dosta puta ni nas same a kako ćemo razumeti sve ostale ljude… Ostaje nam samo da i dalje učimo 🙂

  28. Haha… Tako je… 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: