Branko Baćović

MOJOJ DEVOJCI SU GRUDI OK, A TVOJE?

In Razmišljanja on 27 oktobra, 2011 at 17:06


Niko ne voli gubitke. Niko ne voli smrt. Niko ne voli patnju. Niko ne voli neprijatnosti. Niko ne voli da bude napušten, da ga ne pozovu na žurku, da ga se ne sete za njegov rođendan. Niko ne voli da je gladan, da je žedan, da mu je hladno. Niko! Niko ne voli nepažnju, ignorisanje.

*

Ali mi nismo niko! Mi smo mi. Mi smo za sebe, ako ne ceo a ono bar, pola sveta. Mi smo za sebe sve ono što bi trebali da budemo i za druge. Mi smo sebi najbliži. Mi za sebe trebamo da smo hrabri, da se pogledamo u oči, da se pogledamo u srce, da nađemo snagu. Teško će to neko drugi uraditi za nas. Taj neko, taj on, ne može, zato što nas ne poznaje. On ne zna kada smo gladni, on ne zna kad smo siti, on ne zna koliko smo veseli ili tužni. On može da vidi, ali ne može da zna. On ne zna bolje od nas. Ali i neće ni nikada saznati ako mu ne kažemo. Ako budemo predugo čekali on može da ode, a on nekada može i da nam pomogne. Može, ali bez obzira na sve, mi moramo prvo sebi da pomognemo. Možemo, pod jednim jedinim uslovom. Moramo da volimo sebe. Moramo, i kada gubimo, i kada nam je teško, i kada nas ne vole. Ako slučajno sebe uhvatimo u situaciji da ne volimo sebe, trebali bi da dreknemo – d o s t a! Sto puta dosta! I to da ponovimo hiljadu puta! Da vičemo i vičemo sve dok svaki naš atom ne počne da voli onaj susedni atom i tako redom, od materije pa do antimaterije, od mozga pa do duše i nazad. Jednom rečiju da volimo celoga sebe, bez odbacivanja, bez one sumanute reči “ali”. Ovde nema “ali”! U ovom slučaju ne sme da je bude. Ne sme da postoji rečenica: – voleo/la bih se “ali”! Ne, ne, ne! Izbacimo “ali” iz naših života i iz naših tela, pre nego što “ali” to uradi sa nama. Zašto?

Zato što bi svi trebali, bez ikakvog „ali“, da volimo svoje telo i sve na njemu. Od najmanje dlake koju neumorno čupamo, pa sve do glave koju gledamo svaki dan. Sve, i svoju dušu koja pati ako telo pati, i svoje suze, pošto ih nemamo beskonačno. Sve! Bez izuzetaka. Bez dvoumljenja. Naše telo je samo naše telo, tvoje telo, moje telo. Moja pluća, moji testisi, moje dojke, moj želudac, moja creva… Sve je moje i ja ne želim da to uništavam, ne želim da to bude uništeno i bolesno. Ne želim. Mi ne želimo!

Mi želimo da priznamo sebi da se volimo i da ćemo paziti na sebe svaki dan i svaki sekund. Neko nam je dao život – Bog, otac, majka, univerzum… i mi smo ga prihvatili, zavoleli i ne želimo olako da ga pustimo da se pati. Moramo da ga pazimo i vodimo računa o njemu. Pre nego potrošimo sve suze. Pre nego što bude kasno. Jedini način da to uradimo je samo-kontrola i kontrola, odnosno samo-pregled i pregled. Niko ne voli reč kontrola, ali ako volimo sebe moraćemo da zavolimo i ovu reč, pošto ona vrlo često može da nam spase telo, a nekada i naš život kao i život naših najmilijih.

Dakle, u ovoj igri života i smrti nema “ali”. Postojimo samo mi, naša ljubav do naše duše i tela, kao i kontrola da bi to tako i ostalo i da bi ljubav mogli da širimo i pomažemo onima kojima je naša pomoć potrebna. A do tada, pomozimo sami sebi. Pratimo i pazimo svoje telo, kao što pratimo svoje misli i osećanja i uz veliku dozu ljubavi postoji šansa da sve bude OK. Podsećajmo i druge da to rade, zato što neki put ne vidimo mrlju na svom sopstvenom nosu. A neki put ta mrlja može da ima kobne posledice. Ja ne bih voleo da grudi moje devojke ne budu OK, ne bih voleo da ih izgubi kao što sam ja, zbog raka, izgubio svoga oca.

Sada su mi ostala samo pitanja. Da li je sve to mogao da spreči da je ranije otišao na kontrolu? Da li bi bio još tu sa nama? Da li bi se još svađali, grlili, pričali i mirili? Ne znam. Ali znam da kontrola, koliko god da nam se sviđa ili ne, u dosta slučajeva pomaže da dobijemo deo odgovora na ova gorepomenuta pitanja.

I zato, poljubimo svoj odraz u ogledalu i pođimo na kontrolu da ne ostavimo iza sebe pitanja bez odgovora.


Više na strani: Moje dojke su OK
Pridružite se akciji face-u: Moje dojke su OK 

Tekst: Branko Baćović
Crtež: Danijel Trstenjak 

  1. U svakom slučaj BOLJE SPREČITI NEGO LEČITI. Znam Branko da nam nedostaju. Naši očevi i dalje nastavljaju da žive u nama i kroz nas. Pozdrav Branko prijatelju 😉

  2. Tri tela: mentalno, emotivno i fizicko. Svakom treba posvetiti paznju.

    Jaka emotivna prica. Svaka cast.

  3. Svaka čast, morala sam te svima podeliti na FB-u.
    Žao mi je što si to morao da proživiš sa voljenim ocem. Mislim da nema ništa teže do izgubiti roditelja.

    • Hvala.

      Drago mi je da si podelila na FB-u, a još draže će biti onome kome bude stvarno pomoglo da uradi nešto za svoje zdravlje.

      Da, nešto se polomi i pretrgne… Ali, takav je život.

  4. potpuno u tvom stilu, i tako dobro napisano 🙂

  5. I tvoj članak je meni razvukao osmeh… 🙂

  6. Svevišnji reče: „Pomozi samom sebi, pa ću ti i ja pomoći“, ali vjerujte ljudi i on je u ovim ludim vremenima nekad nemoćan. Slava mu i milost!

  7. Tako da ne bi bilo loše da mu pomognemo. 🙂

  8. Bravo Branko i hvala na podršci akciji. Divno i vrlo dirljivo, zaista.

  9. Svaka čast na podršci! Pridružiću se i ja! 🙂

  10. Čovek je sam sebi najveći neprijatelj a ti si to na najbolji način i napisao zašto. Ljudi ne vode računa o sebi a kad ne vode o sebi onda ne mogu ni o drugima… Bravo za tekst !!!

  11. Tako nekako…
    Hvala!!!…

  12. Nisam učestvovala u ovoj akciji, jer nisam nikakav primer. Kompletan godišnji pregled na VMA zbog produženja dozvole za padobranstvo mi je bio sasvim dovoljan. E… od kada su važnost lekarskog produžili na 5 godina rukovodim se samo svojim opštim stanjem, pa sam sama svoj lekar, što znam da nikako nije dobro. Moje dojke jesu OK, ali najgora stvar sa tom prokletom rakčinom je što ništa ne boli dok ne bude kasno.

  13. Ja sam učestvovao gledano iz mog ugla (što se tiče raka dojke) ali sam ukapirao da to može da se aplicira i na sve nas (preventivni pregledi za šta god) pa mi je to bilo i dodatna ideja koju sam uklopio u priču. Znači, pregledajmo se da ne bude posle…

    Znam, moj ćale je samo malo kašljucao i malo se slabo osećao…
    i onda je već bilo sve već kasno 😦

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: