Branko Baćović

IMA NEŠTO I U M*DIMA!

In Satira on 5 februara, 2012 at 05:05

DMD* voleo bih da sam takav tip kao što je na primer on – Karate Kid, odnosno Karate Men ili u prevodu Karate čovek. Jedini problem je da, kada se njegovo ime prevede, mogu neki da pomisle da hoću nešto drugo da im radim, a ne da ih tučem. Na primer da hoću da ih tuc… Doduše kako se mi „častimo“ sa psovkama, za naše uslove bi to bilo potpuno primerno ime. Znači – onaj koji će totalno da te s*ebe. Na sve načine. Haha.

*

Ne znam koliko bi Indijanci, koji su veoma vodili računa koja imena daju kojim ljudima, bili zadovoljni sa mojim imenom. Koliko bi recimo Bik koji sedi bio zadovoljan da ja pokušam da mu promenim ime u recimo – Magarac koji (te) s*ebe ili On koji *ebe! DMD, šta me gledaš? „Kao“ ne bi se dopalo ljudima? A? „Kao“, niko, nikada u životu nije poželeo da bude nenad*ebiv u svakom smislu: fizičkom, intelektualnom, seksualnom, moralnom, poslovnom, ljudskom, bračnom, ljubavnom… itd. A?

Kao ne bi im se dopalo? Eeee, pa nisam siguran, jel znaš? Pogotovu ako ih je neko ugrožavao a oni nisu mogli da se brane. I onda se desilo – šta!? Sranje, frustracija i povlačenje u sebe. I što je najgore, obično bi se završavalo na agresiji koja bi se ispoljavala na onima koji su slabiji od njih. I tako se krug nastavljao. Nastavljalo se usrano kolo, kome se ne vidi kraj, u kome jedan drugome seremo po glavama. I zato su popularni Karate Kid, Brus Li (Bruce Lee), Švarceneger (Schwarzenegger), Van Dam, Bata Živojinović… itd. Eto zato. Kao da su hteli da nama, ili da tebi poruče – ti ne možeš, ali mi možemo! Kao da su hteli da se poistovetiš sa njima i da se, za vreme tih devedeset minuta koliko traje film, osetiš nepobediv i jak. Da bar tih jedan sat i trideset minuta, prestaneš da cupkaš u usranom kolu sa poluspuštenim gaćama i tužnom facom gušeći se u smradu svoje bede, i počneš da plešeš na pozornici osvetljenoj svetlima pravednosti i istine!

Uh, što bih ja ponekad voleo da mogu nekoga, tako kao oni, da premlatim. Nekog seronju, nikogovića. Zvizneš ga jednim karate udarcem – jaaaaaaa!!! – i jaja mu se razlete po majci Zemlji. Pa neka ih ona skuplja. Neka radi sada žena, kada je iznedrila takvog klipana. Dakle, vrisneš jedan „jaaaaaaa“ i bitanga nestane „kao rukom odnešena“. Milina jedna, kad ti kažem. Prosto se ozariš kada osetiš da je svemirska pravda u tvojim rukama, kada osetiš da si anđeo koji ispunjava svoju misiju. Dobro, šta me tako gledaš? Da, da, znam, znam – kada to osetim, onda mi, kao i mom prijatelju, neće trebati karate udarac. U onom trenutku kada je naučio karate, izgubio je želju da se tuče. Dobio je takvo samopuzdanje da je bio dovoljan njegov pogled da pretuče sve barabe koje su mu se našle na putu.

Vidiš DMD da znam, vidiš! Znam, da nije sve u karateu – ima nešto i u mudima!


*DMD = dragi moj dnevniče

Tekst: Branko Baćović
Crtež: Danijel Trstenjak

  1. Mislim da karate nije presudan u tabačini. Važno je imati „muda“, kažem ti iz ličnog iskustva. Ja, žena, „škorpija“, „zmija“, bezmudovićka, u običnom životu. Ali, kada treba napasti, dobijam „mudekanje“, bez razmišljanja o ishodu.
    Imati crni pojas „16. dan“, nije ti neka olakšavajuća okolnost, uvek. Poznajem jednog koji ima crni 4. dan i mogu ti reći, da bega iz kafane kada zagusti, jer je svestan svoje jačine i ishoda, neravnopravne, borbe.

  2. Kada smo sigurni u sebe imamo i m*da! Tada nam ne treba ni nas neko spasava niti da mi nekoga spasavamo.

  3. Snaga klade valja, a um caruje, mada je u današnja vremena teško izaći na kraj kad imaš oboje, a kamo li samo jedno, a šta da rade oni koji nemaju ni jedno ni drgo.Bože odbrani zla i povedi nas dobru!

    • Trenutno je više tako nekako…
      Pohlepa caruje a snaga klade valja… 😉

      A i Bog će bolje da nas brani od zla ako ga se sami branimo i pogotovu ako ga ne činimo.
      Ako se branimo ljutnje, zameranja, nipodaštavanja, mržnje…

  4. priznaj da li si i ti kad si bio klinac trenirao karate 🙂
    ja sam kao dogurao do zutog pojasa, ali jaka vajda , naucio sam da su ljudi pickice i da samo im se suprotstavis , retko ce i doci do suceljavanja 🙂 (moje iskustvo kao kosarkaski sudija )

    • Pa, kada sam bio mali, malo sam trenirao džudo i još manje kendo. Tek kada sam se preselio u Sloveniju sam malo više trenirao karate… i to na rate… haha… Jedno par godina, pa pauza isto toliko velika… i tako nekoliko puta 🙂

      Da, primetio sam (kao što sam i rekao negde pred kraj teksta) i to još kao mali u redu za karte. Zamisli… red za karte, ti i gomila cigana…

  5. E, sad moram da ti pustim ovu pjesmicu : )

  6. Haha… cool… poznajem tu pesmu… godinama 😉

  7. Uhh valjda jer sam žensko, pa tražim sebi ravno, ali ja bih da zviznem i ženu koja je iznedrila takvog klipana….baš juče mi jaaako došlo da namlatim jednu majku:(

  8. Haha… dođe valjda takav dan… da bi oslobodio stres, frustraciju i ljutnju… ufff

    Nismo savršeni… 🙂

  9. Pročitah ja ovaj post, pa samo da ti rečem… fale ti neka slova. Uglavnom „J“. Popravi to 😀

  10. Svi imamo svoj alat za savladavanje prepreka. Treba se samo izvjezbati bas kao i oni, po svojim teretanama. Onaj koji ostaje sabran u trenutcima provokacije je jednako snazan kao i saketalo. Postoje takode i verbalno potkovani, i oni koji su vijesti smirivanju tenzija………

    Vazno je samo da se ne identifikujemo sa nekim stereotipima ili idealima generacije,vec da upoznamo i ojacamo ono sto je u nama. 🙂

    Mozda sam otisla drugim pravcem, ali nista neobicno za mene. He,he,he 🙂 :mrgreen:

  11. Branimir- peace keeper, onaj koji priča o tučnjavi, d je izbegne odnosno, da održava situaciju na mornoj bazi.
    Treba li ti plava kaciga, možda?

  12. Nisam baš od tih „ratobornih“ ali svakako bih navijala kada bi tukao te „nikogoviće“ 🙂

  13. Da, neki put stvarno ne razumeju drugi jezik… 🙂

  14. Paaaaa …. naveo si Brusa, pa Švarcija, pa onu trojicu – Kloda, Vana i Dama, ni Batu nisi zaboravio, ali … gde je Čak Noris (Chuck Norris) ???? Hocemooo Čaka, hoćemooo Čaka… 😆

  15. E njega već toliko, s oproštenjem zajebav*ju, da sam ga preskočio 😉

  16. Al neka je on nama živ i zdrav… u slučaju da nas napadnu vanzemaljci, trbaće neko da pomogne Brus Vilisu 😉

  17. Ma ja se samo pitam ko ta čuvena muda danas, u stvari, ima. Nije kome rastu no je ko srce junačko ima. Dalje bolje da ćutim :-), nešto mi se razbežalo stado u glavi, nije na broju, pa da ne bude posle da sam svašta rekla a nisam porekla :-). Nego izgleda da mnogi shvatiše da im baš ona fale pa sad nude samo ****c da izbije oči :-). Sve oftamolog do oftamologa :-).

  18. Tako je!
    Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka 😉

    Naravno…
    kada su bez *uda… mogu samo da mašu s **rcem!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: