Branko Baćović

DEVOJČICE NE PIŠKE I NE KAKE

In Seta on 29 aprila, 2012 at 09:29


Kada sam bio mali, naivno sam mislio da ću duvanjem u mrazno jutro napraviti oblak iz koga će pasti sneg, pa ću posle škole moći na sankanje. Naivno sam verovao da ću kada popijem jednu pilulu postati mali kao mrav i da ću se sakriti u travi. Mislio sam da su devojčice anđeli koje ne piške i ne kake i koje pričaju samo lepe stvari.

*
Verovao sam da su nemani, dok sam gledao strašne filmove na televiziji, sakrivene ispod sofe i da samo čekaju da me uhvate za noge i povuku u bezdan. Sakrivao sam stopala ispod zadnjice i sa nevericom posmatrao tlo ispod kreveta.  Bio sam ubeđen da je moja država najbolja na svetu, da se ratovi odvijaju još samo u istorijskim udžbenicima i da je moja mama devica. Mislio sam da neću nikada ostariti i da ću postati rok zvezda ili bar đubretar. Nekako sam bio siguran da me ceo svet razume i da je samo pitanje trenutka kada ću ja, kao moj deda, razumeti ceo svet. Imaću zlatan sat, braon prosedu kosu, crveni kabriolet, crne šimi-cipele, unučiće… i biću zadovoljan samim sobom. Neću se plašiti ničega, a posebno ne smrti. Naučiću sve svetske jezike i biću mnogo pametan, poznat i priznat. Biću mudar i tačno ću znati šta je u životu dobro a šta loše, i imaću odgovor na svako pitanje.

Naivno sam mislio da ćemo u gradu lakše disati, ako posadim jedno drvo i zalivam cveće. Mislio sam da ako otvorim prozor od sobe, mogu zagrejati dvorište, ili ako poližem tanjir posle ručka da mama više neće morati da ga pere. Verovao sam u prijateljstvo i bio ubeđen da prijatelji ostaju do kraja života, da ljubav traje večno i da ću se oženiti devojčicom koju prvu poljubim. Mislio sam da svi tako misle. Verovao sam da ću shvatiti nešto iz knjiga i da će mi sistem omogućiti napredovanje. Naivno sam mislio da dani koji dolaze mogu biti samo bolji od prethodnih, da mi se neće događati ništa strašno u životu, da će svi oko mene biti nasmejani i srećni, i da nikada niko neće umreti. Mislio sam da ću se razvijati sam od sebe, bez bola, razmišljanja i patinje, i da ću postati vitez na velikom belom konju. Tako sam mislio dok nisam dobio prvi šamar.

Priča: Branko Baćović
Crtež: Danijel Trstenjak 

  1. Da, da, Branko, razmišljali smo o mnogim lepim stvarima, zamišljali nas u raznim lepim situacijama. Odrastanjem smo shvatali da je istina „tamo negde“. Malo od svega se desilo baš onako kako smo zamišljali, a onda smo prestali da zamišljamo, pravimo lepe filmove u glavi, baš tada, kada nas je dobro klepilo, a to klepanje se nastavilo i dan danas.
    Kako smo bili naivni!!! Život jeste lep i bilo bi šteta ne uživati u suncu, drveću, pticama, ljubavi, deci, lepim stvarima koje nas okružuju, ali, ipak, nije to dovoljno. Treba nam samo malo više sigurnosti u bolje sutra!
    Lepo si to sve „složio“. Puno te pozdravljam! 🙂

  2. Naivni smo bili, i delic nas je naivan do kraja. Na-iv-nost je i tako na-iv-ici svega. Kada prestanemo da idemo do ivice, odnosno da mislimo „do kraja“ na nesto pozitivno i lepo… tada polako nestajemo…

    Da… uz malo vise sigurnosti – bilo bi nam puno bolje 😉 🙂 🙂
    Pozdrav 🙂

  3. Baš lepo Branko prezentovano i napisano.Imam utisak da bi ovaj post i nepismen mogao da pročita i razume 😉 . Život nas špiluje u kalupi vremenom tako da od dečije naivnosti stignemo do naivnosti francuske sobarice-moj nivo 😆

    • Hvala… Dada, polako nas „brusi“… tako da se nekako utupimo posle izvesnog vremena… i igrivost postane kalkulacija preživljavanja… i nekako umesto dijamanta postajemo kamen… 😉

  4. Zatvorimo bar za tren oči i sjetimo se svih lijepih trenutaka koje smo nekad doživljavali ili maštali o njima, da nam bar za trenutak bude lijepo u ovoj čudnoj stvarnosti života…

  5. Divno si mislio :-). Tako me je ovaj post raznežio večeras :-). Hvala :-).

    PS: Da ne zaboravim: opraši bar svaku treću od tih misli, zgodno dodju kao prtljag za dane sadašnje i buduće :-). Bez obzira na šamare, treba i dalje da umemo da budemo bezbrižni i srećni.

    • Eeee… drago mi je 🙂

      Pa verovatno nisam jedini… ali se nekako sećam toga… Pa čak i danas mi neki put neke sulude ideje protutnje kroz glavu 😉

      Dada… ne smemo da klonemo 😉

  6. Zaboravih: dečaci prde i podriguju i baš ih takve volimo 🙂 . Pitam se zašto, 🙂 🙂 🙂

  7. Znas sta,uhvatim ja sebe i dan danas tako „naopacke“ i to cesto…Da li je samoodbrana ili glupost,da ne kazem naivnost u ovim godinama,ili nesto trece ,ne znam. Ali u odnosu na to koliko mi je fino(dok ne dobijem „samar“),sve je manje bitno .. 🙂 🙂

  8. Haha… znaci svesno uzivanje do samara… zanimljivo haha…
    Pa znas kako se kaze od genija do ludaka samo jedna dlaka…
    Tako da ko zna sta smo… genijalna samoodbrana ili ludačka glupost… 😉

  9. Vrlo smo slične snove imali, ja sam sanjala da budem kao moja baka, da imam baštu punu cveća i da nosim lep nakit… i onaj beli konj se pojavljivao u toj priči… Ponekad se ti snovi na prstima ušunjaju u moj svet… izgleda da nisam još odrasla…

    • Ja sam, kao vitez, spašavao devojke od zmajeva i ostalih neprijatnosti… leteo sa kišobranom kao sa padobranom… itd… dok nisam dobio prvi šamar… ali bez obzira na sve još uvek imam neke snove 😉 Dada… bašta, cveće… lepo je kada imaš baku i deku… bez toga je nekako život prazniji 🙂

  10. Ja i dalje naivno i tvrdoglavo verujem u neke slične stvari. I neću da kažem u šta ja to verujem da ne bi neko pokušao da me ubedi u suprotno. 😉

  11. Već tradicionalno, svakog Prvog maja vodim društvo u „Slon“, najpoznatiju i najbolju somborsku ćevabdžinicu, na roštilj, naravno, a ručak počinje u 13.3O.
    I, odlučim, pošto sam već skockana, da „ubijem“ vreme i pročitam „Devojčice…“
    Nisam ga ubila.
    Uživala sam.
    Hvala ti, Branko.
    Kada dodješ u Sombor, vodim te u „Slon“.

  12. P.S. Uživala sam i u komentarima, ali komentatore ne vodim u „Slon“.
    🙂

  13. Pronasla sam se u ovom tekstu, bukvalno kao da mene opisujes odn. moje detinjstvo i naivnost. Najezila sam se.

  14. Haha… super… da si se našla… Drago mi je…
    Naivnost je valjda univerzalna dobrina… ide sa nama gde god i mi 😉

  15. Ja se još uvek trudim da tako mislim iako često dobijam šamare …

  16. Pa sve nastaje u mašti… tako da… ne smemo da prestanemo…

  17. Samar sredstvo za razbudjivanje 🙂 nema sta , samare pamtimo najbolje…

  18. Ja sam ga bogami zapamtio… Kad me ćale, kada sam imao 5 godona, ošamario što sam se zacenjivo od plača… Haha… vala se posle toga nikada nisam tako plakao 😉

  19. Melem za čitanje! Svijet je ljepši kad smo naivni. Naivnost je osobina iskrenih osoba. 🙂
    A kakve su to šimi-cipele?

  20. Podseća na detinjstvo.. Nedostaje mi, volela bih da opet, barem na jedan dan, ponovo ovako maštam.. 🙂

  21. Hvala… 🙂

    Šimi cipele su ti šimike… ili ti špicaste cipele kakve su se nekada, u tridesetim godinama, nosile.

  22. Dobro je da taj samar dodje sto pre i da se sto manje puta ponovi pre nego sto skapiramo sta se desava… 😀

  23. E kada bi to tako išlo… gde bi nam kraj bio! 🙂

  24. Procitao, i najezio se koliko sam se pronasao u tekstu… Odlican tekst, jednostavan ali je veoma lako docarao neke stvari koje sam sam proziveo…

    Bravo za tekst..

    Boris

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: