Branko Baćović

VOLIM, VOLIM, VOLIM, VOLIM ŽENE… (+pevanje ;)

In Zezalica on 6 maja, 2012 at 09:05

Znate onu pojavu da kada čujete neku pesmu, a vi je posle ponavljate ceo dan kao nenormalni, ili normalni, samo da to uradite nenormalno mnogo puta? Haha, bar tako oni oko vas misle. Pa neka misle oni šta god hoće, ja mislim o slonu i telefonu, već celo jutro. Ne znam kako jutro može da se deli na polutke, odnosno na celo i pola, ali recimo da može. Znači, celo jutro pevušim onu staru dečju pesmicu. Ne znam početak, ali nekako od sredine do kraja izgleda ovako:

 


Našli su se beli slon i jedan crni telefon.
Čak i ona šumska straža nije mogla da mi kaže da li slon telefonira il telefon slonira…
Čak i ona šumska straža nije mogla da mi kaže da li slon telefonira il telefon slonira…
Čak i ona šumska straža… 

I tako jedno beskonačno puta o straži, slonu i telefonu. Uz bezbroj grešaka:

– Čak i ona šumska straža nije mogla da mi kaže da li slon slonira il telefon klonira…

Mamu mu maminu, pa čak ni tri reči ne mogu da zapamtim! Pa kakav sam ja pesnik, odnosno poeta? Više sam pisac odnosno prozac, pardon pijac prozaka za smirenje itd, itd. Ej, tri reči! Samo tri-četiri reči. Neverovatno! I ne mogu da ih zapamtim.

Možda ne bi trebao da prolazim kroz vrata dok pevam? A? Možda bi mi to pomoglo? Ne kapirate? E, sada ću da vam objasnim. Krenete recimo nešto da uradite, odete tamo gde ste naumili i jednostavno zaboravite zašto ste došli! E, to se meni često dešava, pa nisam znao zašto, dok pre neki dan nisam čuo kako su naučnici došli do zaključka, da je sve to zbog vrata. Ne onog vrata koji nosi glavu, to je vaša žena, nego zbog one daske između dve sobe, koje moraš da pomeriš da bi prošao. Seli naučnici, zatvorili vrata da im ne smetaju pevači dečjih pesmica i zaključili, radeći sa mnogo zaboravnih ljudi, da zaboravnost nastaje zbog daske. Ili ih imaju premalo u glavi, mislim se ja, ili previše. Bilo kako bilo, obradovah se, nisam senilan, nisam zaboravan, nisam mator, samo sam pomerao dosta dasaka, odnosno otvarao dosta vrata. E sad mi je lakše. Već sam bio siguran da mi nema spasa. Ovako, ili ću da isčupam sva vrata iz dovratka i da ih pobacam u đubre, ili ću morati da ponavljam šta sam hteo, kao što sam ponavljao onu dečju pesmicu.

Znači, recimo ako hoću da odem u drugu sobu da pozovem ženu, moram da pevam:

– Volim, volim, volim, volim žene… ali one malo manje vole mene… Zaljubim se pet-šest puta, u roku od tri minuta… Volim, volim, volim, volim žene…

Lepo da pevam i da pazim da zabunom ne pozovem komšinicu. Ili, ako hoću da uzmem čašu vode treba da ponavljam:

– Dunav, Dunav tiho teče… vratiti se ona neće… osta samo želja pusta… medna usta…

Znači, naučnici su provalili da je sva ta zaboravnost zbog vrata. Jednostavno, mozak odbacuje sve ono što je ostalo ispred vrata kao nešto nebitno i obravnava situaciju u novoj sobi kao nešto za tebe mnogo bitnije nego ono pre. To je nešto kao zakržljali nagon za samoodržanjem. Nova soba je kao nova džungla iz koje na tebe prežu, odnosno u kojoj te čekaju nove nevolje. E, da bi bio spreman na nove izazove, stari trebaju da se zaborave. Tako kaže mozak izvežban po džunglama dok ti jadan stojiš kao tele na sred sobe i nemaš pojma zašto si uopšte dolazio.

Juhuuu! Nisam tele, nisam senilan, samo sam ratnik koji se prilagođava novonastaloj situaciji. Jedva čekam kada sledeći put budem stao na sred sobe da kažem sebi:

– Tele jedno, vrati ratnika u prethodnu džunglu da može da se seti zašto je mrdao svoje cenjeno dupe inače ću od tvog telećeg dupeta da napravim faširane šnicle!

Eto, to ću sebi da kažem ako zaboravim, a sada odo´ u drugu sobu po pivce. I da ne bih kao tele stajao na sred te druge prostorije i pitao se zašto sam došao, ima usput da pevuckam:

– Turio Ljubiša pivo da se ladi, pa zaboravio flašu da izvadi…

Priča: Branko Baćović
Crtež: Danijel Trstenjak


  1. Treba pjevati, što više i u svakoj prilici.Ko pjeva zlo ne misli, a samim tim ćemo tješiti sami sebe da nam je bolje nego što jeste, sa jednom ili više dasaka koje imamo u glavi ili nam fale,pa makar pjevušili i ženi kao glavnom vratu oko koje se sve vrti.

  2. Jes bogumi… Bolje da smo s pjesmom na usnama nego sa pesnicom 😉
    I bolje da imamo vrat nego da je slomljen 😉

  3. Ima dana kada me opsedne neka pesma i to što ti kažeš samo tri, četiri reči nekog stiha, pa onda to vrtim, vrtim, vrtim, a ostalo je nanananana!
    Kod mene jeste senilnost, jer, postaću baka, a bake, normalno, moraju da budu senilne! 🙂

  4. Dada… to je jedan fora, a druga je ta da si zaboravan kada prođeš kroz vrata… E… to me malo utešilo da nisam totalno zaboravan 🙂

  5. Ma cinilo se meni da je to zbog neke daske:)))
    e sad bar znam, u kom grmu lezi zec 😉
    hvala Brancilo 😛
    Dobro ti je ovo bas…

  6. E, drago mi je da ti je sada lakše haha… i meni je bilo kada sam čuo… haha
    Hvala 🙂

  7. Ne možeš ni da zamisliš koliko kilometara predjem i prodjem kroz vrata u toku dana. Prava sam babuskera! 😉

  8. Haha… možda je rešenje da iščupamo sva vrata 🙂

  9. A kako bi se onda prisećali onogo što smo zaboravili? 😀 😀 😀

  10. Šta sam ono ‘tela da kažem… uhhhh ček…. „Ti bi hteo pesmom da ti kaaaaažeeeem…. koliko te srce moje vooooliiiiii “ Ma nije ta, ta nije za tebe 😛

    Kad smo kod dasaka, meni po nekad fali celo drvo… ili bar obložena motka 🙂

  11. JU!
    A u mom stanu sedmoro vrata.
    I jedna kapijetina.
    I jedan vrat.
    Teško meni.
    Nadam se da neću ostati na ulici.

    • Haha…

      pre je ljudima bilo lakše…
      imali su jedan šator, ili jednu pećinu…
      i nema zime… pogotovu ako je padala kiša…
      nigde nisu išli i nisu zaboravljali…

      Jedino ako bi izašli bi se pitali…
      – Šta beše rekla žena…
      jel ja to treba da ubijem antilopu… ili bizona???

  12. Sad sam zaboravio šta sam hteo da prokomentarišem 😕

  13. Haha… pa idući put pevaj 😉

  14. Džavole 🙂 Vidiš kako si nas zbunio 🙂 Odoh da pevam … 😛

  15. Zagledao se ja u tvoj post ko tele u šarena vrata i zaboravio šta treba’o da komentarišem.
    Piši,
    piši, ponekad 2-3 posta… 😉

    • Ma mozak ti je čudo jedno… i on voli s vremena na vreme da se resetira…
      pa neki put zaboravi ono što ti ne bi hteo… a neki put neće da zaboravi ono što bi ti da zaboraviš!!!
      I onda nam kažu da je i za jedno i za drugo krivo – zato što smo pili!!!
      A nije, majke mi… nego vrata!

  16. Naslov me je prvo asocirao na pesmu Riblje corbe o ljubavi prema zenama :D.

    Zaboravnost ili asocijacije koje bi trebale da me sete sta sam htela – desava se, desava…. Jutros sam posla u spavacu sobu i zaboravila zasto. Posle par minuta vratilo se zaboravljeno. A prezime jednog, mozda i bitnog mi coveka, resila sam da zapamtim tako sto mu prezime, delom, asocira na Karamelu. I uspeva, ja da ti kazem :D.

    Inace, zaboravnost nije karakteristika samo starijeg sveta. I mladji, optereceni raznim stvarima – zaboravljaju. Tako je tvrdio moj striko, inace lekar koji je specijalizirao 2 oblasti, a ja mu verujem. Zato sto mi je bio stric, zato sto ga volim, ali i zato sto mi njegovo misljenje izgleda na mestu :D.

  17. Pa i jeste… što si mogla da vidiš iz audio zapisa 🙂

    Pa da… zato treba da se kao vratimo u onu prethodnu džunglu odnosno sobu… da „dođemo“ do tih informacija…

    I nije samo da slabije pamtimo… slabije i vidimo…

  18. Stvarno si pevušio tu pesmicu? Mnogo to komplikovano, ne mogu ni da pročitam 🙂
    Tešim se da svi zaboravljamo, a za koju godinu biće kao u onom vicu:
    “ Izlaze muž i žena iz kuće :
    -Dušo jesam li isključila peglu?
    – Nema veze, ja sam verovatno ostavio odvrnutu česmu…“

    • Haha… Hehe, pa možeš da preslušaš hehe… Nisam baš, ali bi možda trebao, pošto dosta puta odem u drugu sobu i pitam se šta ću ja tu!? Pa da se ne bi pitao bi mogao da počnem da pevam! A možda stvarno sklonim sva vrata haha 🙂
      Haha… dobra fora!!!

  19. A kada odeš iz sobe u kuhinju po škare pjevaš: „Stojadinka ovce šiša“ … i onda na putu skreneš u spavaću sobu i iz ormara uzmeš džemper 🙂 Naime, do kuhinje zaboraviš, da li poruka pjesme šišanje ili vuna 😉

  20. Pa daaaaa, ako ga imaš. A ako ne, navratiš kod Stojadinke na kaficu i …. potražiš vunu … :))))

  21. Haha… tako nekako 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: