DOLE GAĆE!

Šta je to fascinantno na golom ljudskom telu? Mislim, nije da nije, ali na kraju krajeva, svi ga mi imamo. To je ono čudo, obično sastavljeno od glave, nogu, tela i ruku… (Penis i vagina). Da, to je ona stvar koju možemo da pogledamo u ogledalu, ili da dodirnemo. Videli smo ga dosta puta i u filmovima i naravno u životu.

*
Bez obzira na sve, kada god vidimo golo telo na »javnom mestu« se fasciniramo. Golotinja privlači pažnju i fascinira um svih nas. Ako protestvuješ protiv nečega – privlačiš novinare, ako paradiraš – privlačiš huligane, ako se šetaš po parku – privlačiš bolničare, ako si na plaži – privlačiš sve poglede, pogotovu ako su te anđeli napravili po ukusu trenutne mode. Svi bulje u tebe kao da igra bela bečka ili pocupkuje roze slon.

Da li je fascinacija golotinjom proizvod straha od prihvatanja, ili od hladnoće? Nisam dovoljno lep/a. Ako se skinem biću kao svi ostali. Ja ne želim da sam kao svi! Ja nisam kao svi! Ja sam poseban! Ja sam neko i nešto! Ja sam sve što sija!

Fascinantno. Sa zlatnim gaćama smo kraljevi sunca, a bez gaća smo niko i ništa! Golje smo, neinteresantne jedinke koje nisu vredne niti sažaljenja, sve dok ne skinemo gaće u ime protesta: protiv ubijanja životinja, za gej populaciju, protiv naoružanja, za ekološki život, protiv sečenja prašuma, za ravnopravnost polova, protiv neke politike, za ovaj ili onaj sportski tim… itd.

Kada padnu maske, kada padne odeća iza koje se krijemo milionima godina, doživljavamo dramatičan stres i iskonski užas. Da li plemena koja se nikada nisu obukla, nemaju šta da skrivaju, da li oni nemaju strah da će biti ogoljeni i razotkriveni? Da li su zbog toga manje prepotentni, agresivni i napadački? Kao da poručuju celom svetu:

– Evo, ja sam to, pogledaj me, vidi me! Nemam šta da krijem. Izvoli! To je to! Uzmi ili ostavi!

Nema laži, nema igrica, nema prevara. Sve karte su na stolu! Poručuju oni, goli i ponosni. Svi smo isti. Svi smo ljudska bića koja žele da vole, budu voljena i uživaju u suncu i zvezdama. Dok se ne obučemo. E, onda hoćemo još, i još, i još…

Hoćemo sve više i više, dok iz protesta ne skinemo maske i odemo na glavni trg da pokažemo svetu kako smo pokriveni lažima i kako smo udaljeni od iskrenosti, otvorenosti i jednakosti! Jednakosti da volimo i budemo voljeni. A sve je tako fascinantno jednostavno, samo treba svi da volimo sve, uključujući i nas same. Onda će i nas, logično, i svi drugi voleti.

Fascinantno je kako dve jabuke – gore, i napukla šljiva i banana – dole, privlače toliko pažnje. Pardon, i dve dinje pozadi. Vrlo moguće da poludimo zbog ogromne količine vitamina. Slažem se, i treba da poludimo! Treba da se svi poskidamo i pokažemo svoje pravo »ja«. Lekari da se skinu i da ukažu na to šta leče, spasitelji – šta spasavaju, policajci i vojnici – šta čuvaju, pisci – da pokažu o čemu pišu, učitelji – šta uče u školama, zemljoradnici i stočari – koga hrane… itd.

Zato predlažem da se lepo svi skinemo i pokažemo šta je to najvrednije što imamo. Da to lepo prezentiramo celom svetu, a naračito nama samima.

Onda ćemo valjda moći da volimo ceo svet, a i on nas.
Fascinantno!
I zato:

– Dole gaće! Živeli svi mi!

Tekst: Branko Baćović
Crtež: Danijel Trestenjak