Branko Baćović

NEĆU VIŠE DA ČITAM!

In Satira on 22 jula, 2012 at 22:07

Neću više da čitam! Šta ima da čitam! Samo se nerviram. Zato više neću to da radim. Gledaću slike. Prvo sebe u ogledalu, pa sebe na klozetskoj šolji, pa sebe u čaši, pa sebe na Marsu… i tako redom.
*

Posle toga ću da gledam sebe u krevetu neke napupele plavuše, koju ću valjda do tada da upoznam, pa sebe na plaži daleko od svih situacija i ljudi koji me nerviraju i koje, pretpostavljam, ja nerviram. Sebe ću da gledam, namrštenog ko kebab. Ma šta more, ima da se gledam lepog k̓o sliku, sve ću da radim, samo neću više da čitam. Pa k̓o je još u čitanju našao neke vajde*. Kako uključim teveusranka ili otvorim časopišanku, se iznerviram. E neću više! Ako budem baš krizirao, ako bude beznadežno, počeću da čitam knjige. Buuuuu. Urlaju ta papirnata strašila, mnogo jače nego gomila naspidiranog sveta na nogomlatnim utakmicama diljem naše male plave planete. Skaču li skaču… I ako ovako nastave, ima zemlju iz orbite da nam izbace. Ne čitajte nas! Ne čitajte nas! Mi smo za potpalu. Gledajte teveusranka i čitajte časopišanke – nas, papirnate nakaze ostavite na miru. Nemojte da nas čitate ni na kompjuterima. Nigde! Mi smo ostatak sveta koji je čitao.

Međutim, ja ne mogu. Ne mogu pa to ti je. Pravi mali portabl mazohista. Sednem u moj drugi mali raj (prvi je kafana 😉 ) i listam. Dok mi se dupe ne ukoči na beloj dasci. Beloj kao najbelji oblak. Beloj kao najbelja haljina najlepše vile na svetu. A i šire. E, izem ti takav raj! U prevodu, j… takav raj! Kako okreneš stranu, tako te zapišavaju teroristi različitih vrsta. Mentalni, duhovni, svetski i domaći. Sve moj do mojega. Ne zna se koji je nenadjebiviji u smišljanju perfidnijih igrica – kako zeznuti bližnjega svoga i njegovog komšiju!

Svašta se dešava u svetu oko nas. Kao da lepa vest i nije više vest. Ako neko nije umro ili nije osakaćen ili nije niko prevario nikoga sa nikim, onda je vest jednostavno dosadna. Kao da nam je sve lepo kod kuće, pa sad ne možemo lepe vesti da čitamo. Kao, teče nam med i mleko, pa je dosadno. Zato volimo teveusrnka i časopišanku. E i ja sam ih voleo, do juče. Od juče, okrećem drugi list. Mislim, tako se to samo kaže. Od danas, ne okrećem ništa, ima samo da gledam negde u jednu tačku! Sve ste mi uzeli ali tačku nećete sigurno! Dok se ne oženim. Onda će biti kako ona kaže i tačka. Dok ne poludim. Onda ću se lepo obući u belo, ko malopre opisana vila ili kao još neopisana mlada za venčanje, i otšetati u svoj svet bez uvreda, patnji, gladi, bola, ratova, paljevina i bezobrazluka.

Neću više da čitam! I tačka.

* Vajda = korist, računica

Tekst: Branko Baćović
Crtež: Danijel Trstenjak

  1. Pa, jasno ti je zašto su napravljene teveusranke. Baš iz tih razloga, što si naveo. Čitaš samo odvratne stvari. E, ja gledam malo vesti, čisto da nisam baš neupućena a i za to malo se iznerviram, onda, od novina, ništa, mislim na dnevne, ali zato, sve o glumcima, ko se skim, kada, kako, razvodi i ostalo. Boli me dupe. Knjige ne mogu, takav mi period. Žao mi je, imam previše problema, pa ne mogu da se skoncentrišem na neko dobro štivo.
    Čestitam, ako uspeš da izdržiš da ne čitaš, baš ništa! 😉

    • Pa pazi… nije da ne čitam… samo izražavam protest nad gomilom nebuloza koje nam serviraju… A inače više volim da čitam knjige bliske psihologiji nego recimo beletristiku…

  2. Zamislim se često da li uopšte da pogledam makar vremensku prognozu, toliko mi se ogadilo smeće koje nam serviraju. Od novinara i reportera mi se sloši momentalno, jer su postali isključivo beskrupulozni lovci na senzaciju, po svaku cenu.

    Gledam pretežno dečje filmove, imaju sjajan podtekst za nas nešto matorije i sve ono što filmovima za našu starosnu kategoriju nedostaje: emociju, empatiju, nadu, lepa stremljenja, zajedništvo itd….itd.

    Htedoh da počnem da pravim nešto od časopisa (onog što ostade od njih posle moje kolaž-reciklaže), ali se prepadoh ideje šta će u rezultat rada biti utkano: atentati, razvrati, krvoprolića. Nemam pojma sad šta ću, možda da dam oglas da skupljam dečje i kulinarske časopise u svrhe kreativne :-).

    Raspisala sam poternicu za veselim, duhovitim štivima. Znaš kakvi su ljudi, vole da prijavljuju i privode, posebno kad im nagradu ponudiš. I sad zamisli – ništa. Sve sama moram da nadjem. Da li su postali mahom slepi i gluvi za veselu reč? Osećaju se važni kad pomisle da su učesnici drame, makar i one s novinske ´artije?

    Nego, u stvari je poenta da me ostatak sveta ni ne tang(l)ira nešto :-). Ako krene nov svetski rat – doznaću bez greške. Ako nas strefi neko nebesko telo – teško da će mi takav detalj promaći. Ako nam se obrnu polovi na majčici planeti, moraće i to biti zapaženo. Dakle, ne gubim ništa. Osim što ne mogu da se uključim u diskusije na temu: jesi li videla, da li si čula isl. A to me baš nešto zabole …

  3. Čitaj knjige, kao što si i rekao tamo negde u tekstu ili pak blogove, ima i u njima da se pronađe što šta. Ja odavno ne čitam žutu štampu, niti nešto mnogo vremena provodim kraj TV-a. Mnogo rađe to vreme utrošim čitajući neku knjižicu. I onda mi je super.

    • Naravno… čitam… jedno nekako preskačem beletristiku… A možda bi i to morao malo više da čitam. 🙂
      Ovo mu dođe kao mali protest… kao pišanje uz vetar haha… tek toliko da izrazim svoje neslaganje nad gomnilom ispraznih stvari koje nam serviraju.

  4. Joj lele ako li te poslušam neću moći da komentarišem tvoje članke preko ovije elektro medija.Ili pošto si mi prijatelj čitaću samo njih!

  5. Slažem se sa Radovićem.
    🙂
    Inače, novine čitam u „čitaoni“ , kao i Ti, a knjige u krevetu, pred spavanje. (Navika, odmalena.) Neka me brzo uspava, a neka šćepa, pa čitam dok je ne pročitam. Ujutro, naravno, psujem samu sebe ali, ko mi je kriv.
    I, znam ja da se Ti šališ.
    Čitaš i čitaćeš dok si živ.
    To je, kao disanje.
    Kao i pisanje.

  6. Au, kakva odlučnost, kakav stav! A priznaj, samo što si ukucao tekst, pročitao si ga da vidiš ima li neka slovna greška!!! Ja pročitah tvoj članak, i to dvaput. Mnogo se mi dopao!

  7. Ne mogu da ne citam i da ne gledam a posle se, obavezno, kajem!

  8. nije cudo ali stvara cuda

  9. auu ja sad tek pročita ovu priču! zato što i ja već neko vrijeme neću da čitam te aktualne stvari samo knjige. Eto čak ni tebe ne pročitam. Tako ispadoh blesava, jer nisam u toku, pa i ne znam da je uskoro tj. sutra otvorenje olimpijade i to u Londonu. A i ne znam još puno raznoraznih političkih pikanterija koje se svakodnevno serviraju ljudima slušno i pismeno. Al ako to ne znam, onda sam kao da sam pala s Marsa. I sad se zaista tako osjećam. Nakon duuugo vremena, poslušala sam dnevnik i samo se čudim kao da sam ušetala u svijet odraslih, a ja ostala u nekom svom svijetu. U ovoj halabuci se izgubih. Evo sad bi i ja mogla nastaviti u tom ritmu i sastaviti nešto na tu temu. Mada me ovih dana zaokuplja jedna druga tema: rad na neodređeno vrijeme – mit ili stvarnost… ili još bolje – fikcija. 🙂

  10. Pa nesto moras i da citas… a ostalo mozes da pises pricu svoga zivota… kako bi htela da se desava… i onda da to ponavljas i doradjujes i pevas zvezdama i mesecu… i kazes sebi kako si vredna toga… a onda ce se andjeli polomiti da to i ostvare 🙂

  11. Casopise odavno ne pratim (narocito ne tzv. zuti stampu jer me ne zanima) osim po nekih koji su iz oblasti koje me interesuju, mada i tu postoji problem jer kupim, a ne stignem (cak) godinama da procitam.

    Na TVu gledam iskljucivo odredjene programe i odredjene emisije koje mi imaju smisla, iz kojih nesto pametno mogu da naucim, cujem, primenim…

    Radije pratim radio gde ima kratkih vesti i informacija koje me dovoljno obavestavaju o bitnim stvarima.

    Slicno je i sa knjigama. Beletristiku kupim iskljucivo (i prilicno retko) ako kratak rezime na poledjini deluje interesantno i ukoliko se radi o prihvatljivim cenama. Uglavnom je izbegavam jer me nesto ne vuce k sebi. Mnogo vise volim i kupujem knjige iz nekih drugih oblasti u kojima se zaista sto sta pametnog i primenljivog moze procitati. Dosta citam, jako volim dobru knjigu (po svom ukusu) i mislim da ih imam dovoljno za jednu omanju biblioteku. Desi se da omanem u odabiru knjige, ali ne cesto i nikad u velikoj meri.

    Odaberi sta volis procitati, pogledati na TVu, jer cak i na njemu ima sta da se vidi (u zavisnosti sta te interesuje), a ukoliko bas nista ne zadovoljava tvoje kriterijume – tacku ti niko nece uzeti :D.

    • Haha…

      Poprilicno jezgrovit i detaljan opis…
      Skoro kao da sam ja pisao…
      Jedino se ja tu i tamo „pogubim“ u filmovima…
      Koji i jesu, na neki nacin, surogat beletristike…

      • Da, da… Uocila sam odredjene slicnosti pa sam se malo strecnula, moram priznati … :think:

        A filmovi znaju i previse da me okupiraju. Volim ih, ne sve sto se servira, naravno, al’ me nece cuditi da jednog lepog dana vise ne budu imali sta novo da mi prikazu na tv-u :D.

      • haha…

        Pa valjda kada se budemo svega zasitili… i digli ruke od uzbudjenja… ili prepustili nrminovnosti… tada nas nista novo nece ni privlaciti 😉

  12. Vidim da te je nešto gadno iznerviralo, a kako i ne bi kada su glavne vesti „crne hronike i harmonike“. Zato se knjiga uvek isplati, ja zaboravim danas šta sam juči čitala, pa uvek imam novo štivo 🙂

  13. Haha… to kratko pamćenje neki put mož da bude i korisno 🙂 Zboraviš šta si čitala… jela… pila… I tako možeš da jedeš sarmu 15 dana uzastopce 😉

  14. […] i nepoznata široj javnosti… Dakle… nema pisanja… a braćo mila i sestre slatke, nema ni čitanja! Pa ko će da čita, ako niko ništa ne piše – jel tako!? Tako je, bivše drugovi i […]

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: