Branko Baćović

NIJE LAKO ŽENAMA, ALI BRATE MILI NIJE NI NAMA

In Satira on 25 februara, 2013 at 09:00

Crtež: Danijel Trestenjak

Nije brate ženama lako. Tada kada trebaju da izađu napolje, duže se spremaju nego što posle ostanu u gradu. A tek kada odu u radnju, duže ostanu nego što su se spremale da izađu napolje. Znači „Maratonci trče počasni krug“, šta da vam kažem. Tako da je to cela „nauka“ koju ni Holivud ne može u naj-naučno-fantastičnijim filmovima da opiše, pošto im uvek nekako usfali ili vremena ili para.

Pomada za obrve, krema za podočnjake, preparat za skidanje celulita, maskara za lice, krastavci za kožu, mleko za nešto, supstanca za strije, lak za nokte, ruž za usne, gel za kupanje, šampon večernji, puder jutarnji, olovka za izvlačenje očiju, turpija za levi nokat, pinceta za desnu dlaku, roze žileti za nežno brijanje… itd itd… Tako izgleda spisak kada nas, ružniji pol, pošalju u radnju – dugačak „odavde do večnosti“. A kada one idu same, sve imaju u glavi. Sve one to lepo zapamte. Jedino zaborave da kupe sportske novine ili tako nešto.

– Maco, jesi li mi kupila novine?
– Jao kuco, zaboravila sam. Kada budeš trknuo sada po njih, molim te uzmi mi i onu smesu za depiliranje. Onu što stoji sa leve strane police, ispod onih zelenih krema što mi se ne sviđaju. Znaš one zelene koje si mi greškom prošli put kupio, kada sam ti rekla da mi kupiš one druge…

„Mace“ tačno znaju gde šta stoji u trgovini. Zato se mi „kuce“ opustimo po kući i zaboravljamo gde smo i čarape ostavili, a kamoli da li smo spustili WC-dasku. Dok one ništa ne zaboravljaju. Tačno znaju gde je pala koja jabuka. To im je valjda ostalo još od onda kada su sakupljale plodove. Neverovatno pouzdano se sećaju kada smo im doneli doručak u krevet, kada smo pozvali njihove majke da im čestitamo rođendan, šta smo im kupili za godišnjice i koje godine, a posebno šta nismo, a još posebnije ako smo nešto od toga zaboravili.

Industrija bi propala da nema žena. Sapun za ovo, pa jogurt za ono, cipele za veče, sandale za pre podne, al da se slažu uz suknju od prošle godine i tašnu što je kupila na moru kada je videla onu bluzu koju je posle kupila ovde iza ćoška mnogo skuplje zato što joj ja nisam dozvolio da kupi tada na rivi, a baš je bila lepa, pa nije mogla da odoli, ali sada se malo ugojila, ili omršala, ili promenila frizuru, ili kupila nov prsten pa se ne slaže uz tu neodoljivu bluzu… pa mora „Jovo-na-novo“!

Jebote, pa mi samo gledamo automobile i to je sve. Jednu stvar, ali veliku. To nam je valjda ostalo od onda kada smo lovili mamute. Ćutimo u grmu pola dana, onda ga ulovimo, odnesemo u pećinu i legnemo da se odmorimo. Dobro, sada nema tih velikih životinja, pa volimo da lovimo velike utakmice, veliko pivo, veliki TV i da zidamo velike kuće… i to samo zidove, sve unutra moraju one da kupe, osmisle, zamisle i izmisle. Nama obično ostave dekoriranje garaže. Tamo jedino možemo na miru da sedimo bez straha da ćemo nešto da isprljamo.

Uređenje kuće počinje sa zavesama koje treba da se slažu uz veš mašinu, koja treba da ima program za njenu bluzu, koja treba da stoji u ogromnom ormanu, pored velikog kupatila sa svim gadžetima, pardon dodacima za depiliranje, manikiranje, feniranje, poliranje, lokniranje…

Da, ženama nije lako… Pred-menstrualni sindrom, post-menstrualni sindrom, pa ih boli stomak, pa ustaju noću, pa curi na sve strane, pa ulošci sa krilcima i bez njih, pa menjanje gaćica, jedan put noću, dva puta noću, pa čak i tri puta puta, pa nespavanje od bolova, pa… Ma strašno. Osim svega toga, moraju da misle kada su im plodni dani, kada nisu, kada hoće da zatrudne, da li da piju pilule, koje su kontraindikacije, kada su ih uzele a kada nisu, kada neće da ih uzmu, šta treba da piju da im ne ispadaju zubi kada zatrudne, kako da vrate stomak na normalu posle porođaja, da li carski rez ili ne, kada je poslednji put uradila mamogram, i kada je bila kod ginekologa ispred koga mora da legne, raskreči noge, usiljeno bude prijatna, i na kraju da mu plati! A posebno je blesavo kada im pukne onaj kanapčić na tamponu pa mora doktor to čudo da im vadi, i to u tuđoj zemlji čiji jezik ne zna, ali zato on zna dobro da pogleda između njenih nogu i priča nešto osmehujući se. Pa vežbe za podvaljak, pa joga za ono, pa pilates za ovo, pa roditeljski sastanak, pa ćerka na balet, pa sin na karate, pa račune da plati, pa da ne zakasni na pijacu, pa da stigne da uplati za godišnji, pa prostiranje veša, pa peglanje, pa ručak da skuva, pa tetki lek da odnese…

Pa nije ni čudo da ih stalno nešto boli glava. Tako da ženama nije lako, stvarno nije! Ja ih potpuno razumem. Mislim, mi ih potpuno razumemo. Ali, ako zrelo razmislim, mislim razmislimo, pa nije ni nama muškarcima lako. Pa ko će nas, posle fudbalkog prvenstva, a pre seksa, da izmasira, onako dobro, i da obuče one seksi podvezice koje smo im kupili za rođendan, ako njih stalno nešto boli glava!? Pitam ja vas!? A!? Mislim, brate mili, stvarno ni to nije u redu.

Priča: Branko Baćović
Crtež: Danijel Trstenjak

  1. http://karadara.wordpress.com/2013/02/21/ogledalce-ogledalce/ je li to proljeće došlo pa nam se svima ove teme vrte po glavi? 🙂

    • Pa može biti… Može biti… I kao što sam već komentarisao na tvom blogu… da je ovo stvarno mali dokaz kako energija kruži… i možda nam zbog toga dolaze slične teme na pamet Pa posle kažemo kako smo različiti haha

  2. Pa da, sad kad nema vojske, na šta više možete da se vadite…

  3. Jel ovo sprdnja ili duboko saosećanje? Ali iskreno? Sad bi trebalo da stavim onog smajlija, ali te znake mrzim, pa ti zamisli jednog sa podignutom obrvom!

    • Bicu toliko slobodna da odgovorim umesto autora i nadam se da mi nece zameriti <3. Prosto receno, javlja mi se. Eto, jace je od mene :D.

      Tekst iznad je i sala i iskreno misljenje. Mislim da Branko zna da je sve sto je napisao bas kako je i napisao, ali ipak treba da zvuci tako da se zapitamo da li nas (mislim zene) neko malo z. ili nam se cini… 😀

      Ruku na srce, ima zena, mozda sve vise, koje dobrim delom nisu iz price o super zeni i koje su njanjave od starta. I uopste im nije lose. Sta vise :D. Njihovi muskarci trce po kreme za depilaciju, titraju ih kad ih boli glava, kad imaju pred – post sindrome, zovu ih maco, a odazivaju se na kuco… Sto rece u sinocnom filmu jedan glumac (parafraziracu): Muskarci vole senzualne zene, prepune hormona, a ne pronicljive i pametne koje stalno imaju nesto da kazu. Znace, vole neke nalik meni, recimo, cuvenom cutologu. Trep, trep. Nemam nista da kazem, majke mi. Ovo iznad uopste nisam ja pisala, kuco… Mjauuu… :D.

      • Tatjana… pazi ovako… Priča je namenjena da se čita iz više uglova, kao i većina mojih tekstova. Dakle ja gore izražavam jednim delom divljenje ženama šta su sve sposobne da prežive, s kakvim problemima se suočavaju itd… a drugim delom malo „satirišem“ paranoju koju same sebi nabijaju (neki put) preterano polagajući pažnju spoljnom izgledu. 🙂

        A što se tiče njanjavosti… to je samo žica na koju neke žene sviraju. Pošto muškarci polako gube onaj lovački duh… (nema više mamuta i ratova sa jedne, a sa druge strane i žene zarađuju za život)… tako da im jedino ostaje da „zaštitnički brinu“ o ženi jureći za pomadama.

      • Jedni od omiljenih likova su mi oni sto stvari posmatraju iz vise uglova, al’ tesko mozes da zakljucis koji je to njihov ugao. Te moze ‘vako, te moze nako… Te nisam ja to tako mislio, a nisam ni onako jer bi moglo i izokola, ali ako ostro skrenes desno, pa produzis pravo sa zanosenjem u levo sa sve akcentom na kruznom kretanju … opet ce to biti to :D. E, brate mili, slatko se ispricasmo. Ko u klin, ko u plocu ali ipak je to nekakva muzika, zar ne ? A pjesma nas je odrzala, njozi hvala. U svakom slucaju, tekst mi se dopao i tu greske nema, a javih se iz jednog od uglova jer si nam to i omogucio :D.

      • Tatjana… Pa mogla bi da se otvori debata na temu pogleda i uglova na život. Npr… iz ugla đaka (npr mene kao deteta) škola je bila poprilično naporna, bezvezna… i da ne kažem šta još… Sa stanovišta mene kao odraslog… škola je isto bezvezna ali mi je pomogla da nešto u životu naučim, tako da i nije baš bia 100% bezvezna… Sa stanovišta učitelja, škola je super pošto se eto deca uče nečeg korisnog… ali im je i naporna… sa stanovišta jednih političara (ista ta škola) je odličan inkubator budućih nosioca razvoja… sa stanovišta drugih političara… škola je bez veze pošto tera ljude da misle… a to nije dobro z onoga ko vlada… itd itd… Jel tako? 😉 Jeste… E sada, koji je pravi ugao, neki put je teško reći… Možda anđeli malo više znaju 🙂

        Inače mi je drago da ti se tekst dopao 🙂

      • Poceo si mi se obracati punim imenom, a iza njega tri tackice. Sifarnik kodova mi se negde zaturio, ali je navedeno, mozda, mali napredak za covecanstvo, a veliki za neke od nas. Do pre nekog vremena si me zvao Tijana 😎 :razz:.

        A tekst mi se zaista dopao. Nemam obicaj da hvalim ako to ne mislim osim u jako, jako retkim situacijama kad je to, iz nekog bliskog ili manje bliskog razloga, potrebno (a desava se i to, ali ne sad :D).

      • Tatjana… Dada… dešava se to meni… da pomešam imena… a ovoga puta pišem ime ispred komentara… pošto su počeli da se raspoređuju nekako čudno, pa da neko ne pomisli da je njemu upućen… 🙂

        Veoma mi je drago da ti se dopao. I da si tu informaciju poželela da podeliš.

  4. Pa znaš kako je… Ja svaku priču stavim u svoju kategoriju (vidi neposredno ispod naslova). Ovo je satira… ili recimo satirično-humoristična 🙂 E sada, da li u svakoj šali ima pola istine?… o tome možemo da debatujemo. 😉 Ja sam se i nadao da će neko nešto da iskomentariše 🙂 Tako da možeš da otvoriš debatu 🙂

  5. Ne bih. Mogla bih proglašena za feminizam, a feminističke ideje mi nisu bliske. Biram da budem žena iz priče. U umerenoj varijanti, naravno!

  6. E ovako kad mi je predočeno sve do tančina, još više mi se smuči što sam žensko. 😀

  7. Sjajno!
    Najviše mi se svidja što su to sve posledice – od skupljanja jabuka i lova na mamute.

  8. Prijatno, duhovito, vedro, životno (i proživljeno izgleda – ono idenje po plavu pomadu desno na polici ;))

  9. Jasno je ka bijel dan, da danas nije lako nikom ni sa kim, ali kad vam je najteže onda zapjevajte „Oj đevojko grom te gađo , a i mene đe te nađo“.Posle toga se prenemo ili trgnemo uz komentar: Ne daj Bože, đe baš nađe grom pa da nas zbriše i da nas jađo moj ne bude na ovi svijet.I tako shvatiš da je život prilično interesantan, jal sa ženom , jal bez nje, ali sa gromom nikako.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: