SVE ŠTO SE POŽELETI MOŽE

Stranac je kašljao u noći,
kao moj tata.
Taj zvuk ga je oterao
na drugu stranu,
odakle me ponekad
pozove telefonom.
Kao sinoć.

Rekao sam:
– Pa gde si ti, ćale? –
Kao mnogo puta do sada
dok mi nije proletelo
kroz glavu da je mrtav.
Počeo sam da plačem.
Mislim da je on odgovorio
da je dobro,
kao i uvek.

Tada sam se probudio.
Onako kako se čovek budi
kada više ne može da spava –
u znoju bez odgovora,
ali zadovoljan
što živi u snovima,
u kojima je sve moguće –
čak i to
da njegov otac više
ne puši
i da je srećan.

 ***

VSE, KAR SI LAHKO ZAŽELIŠ

Tujec je ponoči kašljal
kot moj oče.
Ta zvok ga je spravil
na ono stran,
od koder me včasih
pokliče po telefonu.
Kot sinoči.

Rekel sem:
– Ja kje pa si, stari?
Kot že tolikokrat do zdaj,
dokler me ni prešinilo,
da je mrtev.
Začel sem jokati.
Zdi se mi, da je odgovoril,
da je dobro,
kakor vedno.

Takrat sem se zbudil.
Tako kot se človek prebudi,
ko ne more več spati –
v potu, brez odgovora,
vendar zadovoljen,
ker živi v sanjah,
v katerih je vse mogoče –
še celo to,
da njegov oče več ne kadi
in da je srečen.

Pesma & Foto: Branko Baćović
Prepesnila: Sonja Polanc