„Beograd na vodi, baš je u modi!“ – trešti turbofolk hit iz grudiju pomanjkljivo obučene pevaljke negde u Srbiji. I mogu vam reći da mi se sviđa – i pesma, a bogami i ideja. Samo se nadam da će i drugi gradovi dobiti svoje šeike, i ako već neće džamije a ono bar pozorišta, ili tako neke raritetne zgrade koje na brdovitom Balkanu, polako izumiru. Ne mora baš sve da se nalazi u Beogradu!? I tako te demode zgradurine na ušću dvaju reka trule i propadaju.
Dakle, evo predlog za naše vrle političare… Recimo da neki londonski džentlmen napravi „Valjevo na vodi“, i kao uslov za njegovu investiciju da bude izgradnja muzeja Moderne umetnosti. Rus bi mogao da napravi kanal „Subotica-Palićko jezero-Subotica“, a uslov bi mu bio zidanje najvećeg Baljšoj teatara na svetu. Labudovo jezero bi se plesalo odnosno baletanisalo uz pomoć surf-daski koje život znače na već pomenutom jezeru. Italijan bi mogao da nam pomogne da pobodemo kočiće u zemlju pa da zajebemo Amere. Oni nama milijarde litara vode, a mi ćemo, ako oni tako nastave, u inat da napravimo od Niša – Venišaciju. Osim toga beogradski šeik će da donese malo peska koga će da pospe kao branu (na holandskom = dam) oko Novog Beograda, i eto nama nove atrakcije – Novog Beograddama! Banovo brdo će postati Grand Brdanija, a svako selo će dobiti plaže. Umesto kukuruza ima da gajimo ribe, a naročito somove velike k’o kitove. Francuz bi mogao da napravi „Kragujevac na vodi“ u kome bi kao uslov izgradio Narodni muzej sa Ajfelovim tornjem u njegovom dvorištu.
Auto-putevi nam neće trebati, tako da onaj kroz Grdeličku klisuru, koji pravimo još od Turaka, ne moramo ni da završavamo. Automobile ćemo zameniti čamcima i tako dobiti uslove da iznedrimo nove olimpijske šampione u veslanju. Vaterpolom će početi i babe da se bave, što bi našu NBVA (Nacionalna Babska Vaterpolo Asocijacija) napravilo popularnijom od NBA.
Krave bi naučili da plivaju, tako da bi dobili autentične Moravske konje, a umesto krokodila bi gajili krmodile. Ona dva orla na zastavi bi skinuli i stavili dva delfina, a himnu bi izvodile Havajke devojke. Šljivike bi zamenili palmicima, odnosno palmama, a umesto šajkača bi na glave stavili slamnate šešire. Milina braćo, milina! Kakva Grčka kakvi bakrači, kada Švaba bude video naša ostrva, pa kada ga napijemo rakijom od kokosovih oraha ima da zaboravi na sve Ilijade i Odiseje.
Preko noći bi zablistali na turističkom nebu. Već vidim plakate po Nemačkoj: „Srbija – zemlja sa hiljadu ostrva!“ To dejstvo bi iskoristili praveći meksičko-španske serije. Zamislite… njih dvoje obasjani zalaskom sunca, trče po plaži jedan drugom u zagrljaj, pa trče li trče… ona lepa ko afrički dijamant, a on kroz guste markantne obrve pogledima tera oblake… trče do iznemoglosti dok im se kose vijore na blagom povetarcu isprepletanom šumom talasa… trče… budućnosti u susret… dok majkama teku suze radosnice… zamišljajući svoje ćerke u njegovom zagrljaju… trče li trče… sve bliže i bliže… Napetost raste, gledanost raste… dok srca ispred malih ekrana lupaju do iznemoglosti… trče uzdušući jedno drugom imena… trče… pa se promaše. Ludilo. I tako hiljadu puta. I onda u hiljaduprvoj epizodi ukapiraju da je on žensko a ona njegova tetka iz drugo braka njegovog usvojenog očuha koju nije prepoznao zbog plastične operacije. Kakav Holivud, kakav Bolivud – Srbivud je zakon!
Dođite kod nas, kreme za sunčanje ostavite na trulom zapadu, na sunčanom istoku se možete mazati jogurtom sa Zlatiborskih ostrva.
***
Šalu i satiru na stranu ali mi polako i bez Amera i njihovih atmosferskih eksperimenata postajemo ostrvska zemlja. Voda, ili drugim rečima bela kuga polako okružuje naše gradove. Ali to je već tema za jednu drugu priču. Doduše, ako se budemo opustili na beskrajnim plažama, ko zna šta može da se desi 😉
Priča: Branko Baćović Foto: gospodin Google uz moju malu pomoć
Transformation 