LAVIRINT

Koliko ima od tebe do osećaja krivice? Jedan korak ili dva? Tri meseca, pola života? Koliko često te viđam sa njom? Svakog leta kada je sunce visoko na nebu, ili kada ulaziš u taxi koji te vodi oko grada koji nikada ne spava, brujeći u svoj svojoj silini, ne dajući ti da spavaš slušajući otkucaje tvoga srca uzbuđenog kao prevaziđena slabost urezana u tarabu prohujalog a rado viđenog vremena na vrhovima visokih planina kratkih dana, ušuškanih oko oštrice svežeg vazduha koji svojim šibanjem označava svaku boru uspeha ovenčanog osmesima belih pasa umiljatih bezvremenih očiju.