SLAVA NAM (srp, slo)

Toliko dugo je čekao da ga vole
da je istrunuo u prolazima
koja dodiruju dva sveta.
Našeg i njihovog.

Da li je on sa ove strane plavetnila
koje veruje
Ili je plavetnilo sa one strane njega
koji ne veruje,
ali me gleda sa ponosom
koji mu daje krila
da otkriva zašto je patnjom
branio svoje bunkere straha
i zašto je u dim uvijao svoje srce
koje plače –
ostavljajući tigra u meni
da beži od smrti
nošen njenom fascinacijom
dotičući večnost
slovima od žada.

SVE ŠTO SE POŽELETI MOŽE

Stranac je kašljao u noći,
kao moj tata.
Taj zvuk ga je oterao
na drugu stranu,
odakle me ponekad
pozove telefonom.
Kao sinoć.

ANTOLOGIJA SAVREMENE KNJIŽEVNOSTI MANJINA U SLOVENIJI (srp, slo)

(SRP)
Sa zadovoljstvom mogu da napišem da su se dve moje pesme i priča našle u prvoj „Antologiji savremene manjinske i doseljeničke književnosti u Sloveniji – IZ JEZIKA U JEZIK“, u kojoj je izabranih 34 u konkurenciji od više od 120 autora, koji pišu svojim maternjim jezikom (Izdalo: Društvo slovenačkih pisaca).

OSEĆANJA (srp, slo)

*

OSEĆANJA

Ako ne bole –

ne mogu da izađu iz tebe.

Ali zato ne mogu ni da uđu.

LJUBAV

Ljubav je čudna stvar!
Niti se vidi niti se čuje
Nema ni mirisa ni ukusa…
a najveći je začin stvarstva
Od pupčane vrpce pa do
staračkog štapa – provlači se…
nekada sa teškoćom
a nekada lagano kao pero –
kroz naš život

PISMO SVIMA NAMA

Borba za život je teža od borbe za smrt!
Zbog toga bi svako mogao da dobije medalju za hrabrost.
Naše duše su toliko male i uplašene,
da i najmanji korak zavređuje i dodatnu nagradu.

SEĆANJE

*

Ljudi hodaju zemljom
tražeči ljubav,
prijateljstvo,
poštovanje
i divljenje.

UČITELJ (srp/slo)

UČITELJ

Kažu –
budi zadovoljan
nije umro u bolovima.

Kažu –
i ja im verujem.

Verujem da postoji
mesto bez bolova,
mesto osmeha,
mesto odgovornosti –
mesto prepuštanja.

OTAC

Kada su me devojke ostavljale –
plakao sam…
ali su tada suze bile drugačijeg ukusa.
Sada idu polako kao da znaju
da ovde nema popravnog ispita.

Ali on se ne plaši!
Više sam ja u strahu od neminovnosti!

Kupio sam nož kao da hoću da isečem
20 godina prebacivanja
koje me je udaljilo od sebe samoga.

NIKADA VIŠE

Večnost me dotiče.

Prolaznost tuče.

Gde si otišao uvijen u svetlo?