DMD* čekam da počne film. Čekam vikend. Čekam proleće, leto, more, petak, platu… Čekam prijatelje. Čekam! Č-e-k-a-m kao baba na prozoru. Podlaktila se, gleda i cokće. C… c… c…
Dreknuh. – Siđi, more baba sa tog prozora i popričaj sa ljudima! Zagrli ih, šutni ih u nogu, poljubi ih u obraz, razbaruši im kosu. Uradi bilo šta, samo se skloni sa tog blesavog prozora. Prestani da cokćeš, ideš mi na živce i siđi dole. Nemoj više da se skrivaš iza tih uštirkanih zavesa. Vreme prolazi. Učini nešto! Baci saksiju na prolaznike. Slomi čašu, pišaj sa litice u more, naruči mleko u striptiz-baru, uhvati policajca za dupe, vrisni – dole predsednik, ofarbaj kosu u plavo, glasaj za nekoga koga nikada pre nisi ni čula ni videla. Učini nešto dok čekaš na smrt. Eee, bako, bako – umreti je lako, teško je živeti. Šta me gledaš? Silazi!
– Prazne su ti reči sinko – reče mi baba.
– Prazne kao novčanik posle Nove godine. Ne zbog toga što one ništa ne znače, nego zato što se ja bojim da probam. Lakše mi je da gledam druge. Promatram ih visoko sa mog prozora, pa kada padnu na ulici mogu da ih pljujem i kažem kako su šeprtlje a kada ustanu i obrišu prašinu sa kolena mogu da ih slažem da su pogrešili ulicu. Oni se obično zbune, ali poveruju. I što je najlepše, sinko moj, ja n-i-k-a-d-a nisam kriva! To sigurno znam, jedino ne znam zašto mene niko nikada ne pozove da se družimo, da radimo nešto zajedno. Sve mi je to jasno, samo mi to nikada nije i nikada neće biti jasno. Pa ja bih sigurno sve uradila bolje i lepše od bilo koga.
I dok su njene reči odzvanjale u vazduhu, viknuh još jednom: – Ajde baba, siđi dole!
Baba me pogleda, ustuknu korak unazad i sakri se ćutke iza zavesa. Ja se dugih koraka zaputih niz ulicu.
Znaš DMD, moram i ja da sklonim zavese sa svoga prozora – možda tada ugledam svet u drugačijim bojama.
—
DMD = dragi moj dnevniče
Tekst: Branko Baćović
Crtež: Danijel Trstenjak
Transformation 
Ti skloni zavesu sa svog prozora, a babi samo promeni boju zavese, svet će već tad dobiti neke nove senke. 😀
Misliš? Uzeću joj neke sa cvetićima. To uvek „pali“ i senke su posle mnogo lepše 🙂
Ako zavesu još pošpricaš poljskim mirisima, baba više neće znati da li je ostala unutra ili je izašla napolje. 🙂
Haha… e ta ti je dobra!!! Šta zna baba šta je 300 kila!
Iz studentskih dana vučem jednu rečenicu (često smo se zezali na konto iskustva sa njima kao gazdaricama) koja glasi –
‘Ako misliš da si nadmudrio babu, onda pojma nemaš šta je baba ustvari htela.’ 🙂
Čekaj malo, to je već duboka filozofija 🙂
Odlično,babe na pendžerima i prozorima a mi na windows-u.
Da, i tu se povlači paralela, i o tome sam pisao. Nije još objavljena ali će biti 🙂 Pa ko je sada veća baba?
Ništa ne treba čekati, svemu treba ići u susret, pa šta bude, bude. 😉
Da, mada je to kao i sve u životu, dosta puta, lako reći a teško napraviti.
Posmatraca i teoreticara na svakom cosku iza zavesa, nazalost.
Da, obicno najvise komentarisu oni koji su najmanje uradili. To je njihov nacin kako da se osete bitniji u svojim rodjenim ocima.
Da, izgleda kao da ne verujemo u sebe i životnu energiju. Stalno sumnjamo i krijemo se iza sopstvenih laži.
genijalno. babe bi samo gledale, a nikad djelovale
Da, čudne su te babe… valjda zato i nemaju imena 🙂
Pa, baba je malko odlepila, čini mi se. Kaže,niko je ne zove da se druži, pa, lepo si je zvao, a ona pobeže.
E, da, ja sam svoje razmakla pre nove godine i mogu ti reći, mnogo mi je lepši svet. U boji! 🙂
Jel, e pa super! Neki to zovu i velovi maja… E sada ne znam da li se i ovde baš stekne utisak da sam i to hteo da kažem ali ajde… možda neki drugi put haha
Kraj ti je odličan! A i ta zavjesa je kao jedan zastor na odru zvanom život, gdje svatko gleda drugu predstavu i doživljava ju na svoj način. A istovremeno smo i sami dobra, zanimljiva, dosadna, poučna… predstava nekom drugom. 🙂
E hvala :)))) Sve to može da bude kao i to da svako ima svoju babu u sebi!
Najbolje su heklane zavjese, pa još uštirkane. Mogu kao pancirka da posluže, Onda baba može još 100 ljeta, hehe
pozdrav
Sve je cool dok baba nije u nama 🙂
… možda zato što kroz prozor možeš da vidiš više nego kroz televizor… samo ako znaš da gledaš…
Nije problem u gledanju, svi mžemo i moramo da gledamo. Problem je u ne-preuzimanju odgovornosti za svoje postupke i bežanju od života odnosno skrivanju iza zavesa i posmatranju sa strane bez ikakvog mešanja a sa povremenim stalnim ili manje stalnim kriticizmom. I naravno sve je bolje još ako usput znaš da gledaš.
[…] Strah, skrivanje od stvarnosti, bežanje u svoj neki svet, kritikovanje bez mogućnosti slušanja protiv argumenata, hvalospevi samom sebi…… da, mnogi od nas to rade……. Baba sidji sa tog prozora […]
Upravo tako… siđi, gledaj malo sebe pusti druge da gledaju sebe i uhvati se sa životom u koštac… lako reći, malo teže napraviti…
Eh, kada bi mene neko pozvao da siđem sa ovih windowsa 🙂
Haha, e kada bi mene neko pozvao da stanem kada krenem da jedem bi imao manje problema sa stomakom. Ali evo pozivam te nešto drugo… da razmenimo linkove. Znam, Zelena me je upozorila kako je to neuljudno pitati kao odmah, kako treba da prodje vreme itd itd… ali je sa druge strane nešto rekla što nije za javnost tako da je u njenim očima to (da ja pitam za razmenu) na kraju ispalo 1:1:))))
Dakle… ostani na čipkastim prozorima 🙂 i do čitanja 🙂
Naravno Branko, sa zadovoljstvom. Baš mi se sviđaju tvoje priče, već sam ti redovni gost 🙂 🙂
Hvala, drago mi je. Ako ti nije problem stavi mi bar jos B. kao pocetno slovo prezimena (postoji još jedan Branko) ili napiši umesto imena i prezimena samo Transformation. Šta ti je milo i drago… Meni se sviđa recimo ime bloga. kako si došla na ideju da su baš male breskve? Ja sam te stavio kao – Malabreskva
Ok. Menjam odmah, da ne bih zaboravila. Malabreskva je lik iz jedne knjige 😉 Neću da ti kažem koje 🙂 🙂
Ok 🙂 super … Ne znam knjigu ali znam da mi se ime sviđa… 🙂
ili da izađeš?
Naravno… posle bi morala da usledi i ozbiljnija akcija pored čišćenja. Čišćenje ili pročišćavanje je samo prvi korak. 🙂
[…] sebe i svoju energiju, veća od svih boli koje preživljava godinama, tera da se uporno skriva gledajući na život i ljude sakrivena iza zavesa na svom […]